ВИСКОЗА

ВИСКОЗА, најзаступљенија врста рејона и најважнија од вештачких свила. Друге две врсте, бакарни рејон и ацетатни рејон, сачињавају само oко 10% у светској производњи рејона. Вискозни рејон су пронашли 1894. британски хемичари Крос, Беван и Бидл. Производња в. састоји се у обради целулозе раствором натријум-хидроксида и угљен-дисулфидом, при чему настаје целулозни ксантогенат (естар глукозног мономера целулозе са натријумовом соли дитио-угљене киселине; на слици) у виду врло вискозног раствора (одатле потиче име). Протискивањем ксантогената у раствор сумпорне киселине, кроз металну плочу са микроскопски ситним отворима, ксантогенат се разара и ствара се поново целулоза, у облику нити. Влакнима в. може се дати изглед и опип свиле, памука, вуне или лана. У потпуности је биодеградабилна. Примена в.: тканине, израда корда (конци којима се ојачавају гуме за возила), целофана. Производња в. створила је и проблеме: угрожавање шумског фонда Земље због сече ради производње целулозе; загађивање средине угљен-дисулфидом и другим токсичним супстанцама. У Србији је производња в. почела у фабрици „Вискоза" у Лозници.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић, Хемијска технологија, Бг 1990; Р. С. Јовановић, „Хемијска влакна", у: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији − историјска грађа, Бг 1997.

Петар А. Пфенд

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)