ВАЊИФАТОВ САВИЋ, Татјана

ВАЊИФАТОВ САВИЋ, Татјана, архитекта (Нови Сад, 30. XI 1929 – Кањижа, 29. XII 2009). По завршетку Архитектонског факултета у Београду (1953), запослила се у ГП „Трудбеник" у Београду. Од 1957. живела и радила у Новом Саду, прво као наставник у Средњој техничкој школи, a потом у разним бироима као пројектант или директор, а на крају као саветник у Скупштини града Новог Сада. Посебну пажњу поклањала је пројектовању школских и предшколских установа, реализујући их понајвише у Новом Саду и Војводини. По њеним пројектима подигнуто је преко 30 установа ове намене, међу којима су најзначајније осмогодишње школе „Јован Поповић" (1975) и „Светозар Марковић" (1978). Била је руководилац изградње Дечјег села у Сремској Каменици (1970–1976), а њено запажено дело представља и објекат Економског факултета (1984). Њен последњи реализовани пројекат јесте Институт за међународне економске односе у Новом Саду (1979–1984), који као дело оригиналне регионалне архитектуре касног модернизма представља круну њеног стваралаштва. За своје објекте добила је више друштвених и стручних признања, од којих се истичу Октобарска награда града Новог Сада (1965), Борбина награда за архитектуру у Војводини (1975), као и Табаковићева награда за архитектуру за целокупно стваралаштво (1997), када јој је приређена ретроспективна изложба у Галерији Матице српске.

ЛИТЕРАТУРА: В. Митровић, 10 година Табаковићеве награде за архитектуру, Н. Сад 2006; „In memoriam: одлазак прве даме новосадске архитектуре", ДАНС, 2010, 68; Архитектура XX века у Војводини, Н. Сад 2010.

Маре Јанакова Грујић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)