Прескочи до главног садржаја

ВЕЛИЧКОВИЋ, Гмитар

ВЕЛИЧКОВИЋ, Гмитар, агроном, научни саветник (Топоница код Црвене Реке, 4. XI 1921 Београд, 1. VII 1996). Завршио Пољопривредни факултет у Београду 1958. Од 1963. до 1964. био је на специјализацији на Пољопривредној академији у Кијеву. Докторирао је 1974. на Пољ. ф. у Новом Саду. Радио је у Министарству пољопривреде ФНРЈ, Савезном институту за сточарство у Београду, задружном пословном савезу НР Србије, Институту за сточарство у Земун-Пољу као научни саветник. Током рада у Институту био је председник Управног одбора, председник Савета Института, заменик директора и руководилац научноистраживачког рада Института. Посветио се истраживањима из области исхране преживара и непреживара. Посебно се истичу радови из области конзумирања и искоришћавања зелене травне масе од стране крава музара и њихов утицај на производњу и састав млека, могућност повећања биолошке вредности сточне хране с обзиром на то да утицај фактора производње, припреме и конзервирања на квалитет стoчне хране представља један од најважнијих проблема. Радио је на искоришћавању хранива у исхрани стоке, а пре свега преживара. Посветио је пажњу изучавању улоге нивоа, извора и биолошке вредности протеина у исхрани свиња у порасту и тову. Учествовао је на више симпозијума и конгреса у земљи и иностранству (Чехословачкој, Русији, Немачкој, Шведској, Шпанији). Добитник је Медаље за храброст, Ордена заслуга за народ и више плакета и повеља.

ДЕЛА: Увођење савремене технологије и организовање специјализоване индустријске производње говеђег меса, Бг 1962; Могућност замене и елиминисања анималних протеина из појединих периода това меснатих свиња, Бг 1968; Утицај анималних протеина у оброцима товне јунади на коришћење хранљивих материја, Блед 1972; Утицај микроелемената на производњу и репродукцију оваца, Н. Сад 1972; Утицај извора протеина на производне способности свиња у тову, Бг 1972; Производња јунећег меса већом употребом сопствене сточне хране, Круш. 1985; Шећерна репа споредни производи производње и прераде шећерне репе, Бг 1992.

Живорад Гајић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)