ВОКОДЕР

ВОКОДЕР (енг. voice coder), уређај за аналитичко-синтетички пренос говора. Анализа се врши на предаји, издвајају се битни параметри говорног сигнала (нарочито за разумљивост), они се преносе кроз канал мањег капацитета и на пријему се врши синтеза. При преносу се може користити шифровање. Данас се користи у мобилној телефонији. Први уређај (само синтеза) приказан је на сајму у Њујорку 1940. На Катедри за телекомуникације Електротехничког факултета у Београду (шеф Александар Дамјановић) у заједници са Институтом за експерименталну фонетику и патологију говора САНУ (руководилац Ђорђе Костић) почетком 60-их година XX в. започела су истраживања на првом в. опште намене за српски језик. У истраживањима су учествовали Георгије Лукатела, Душан Калић, Томислав Томић, Душан Драјић, Гроздан Петровић. Резултати су објављени на националној конференцији ЕТАН-а 1969. у Суботици. Скуп радова у којима су описани резултати истраживања добио је годишњу награду ове Конференције. Добијене резултате искористила је тадашња ЈНА.

ЛИТЕРАТУРА: H. Dudley, „The automatic synthesis of speech", Proceedings of the National Аcademy of Sciences of the United States of America, 1939, 25; Г. Лукатела, Д. Калић, „Канални вокодер опште намене", Зборник материјала 13. конференција ЕТАН-а, Суб. 1969.

Д. Драјић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)