ВУКОТИЋ, Вукадин

ВУКОТИЋ, Вукадин, војвода, гувернадур (Чево код Цетиња, ? -- Чево, после 1750). Војводство је наследно добио од оца, Вукоте Вукашинова. Потписао је 18. I 1711. документ којим црногорски главари гарантују да неће нападати млетачке поданике и да ће им надокнадити штету. На предлог владике Данила збор главара га је 1713. изабрао на чело црногорског земаљског суда. Предводио је делегацију Катунске нахије у Млецима и њиховом Сенату поднео 23. II 1717. представку у 12 тачака о примању млетачке заштите, поводом које је дужд 7. марта одредио обавезе и права Црне Горе према Венецији. То се сматра званичним увођењем гувернадурства у Црној Гори, којим је В. постао њен гувернадур. Своју наклоност Млечанима потврдио је обраћањем которском провидуру 1729, а посебно уговором катунских главара са млетачким представницима у Котору 1730. Као гувернадура га помиње далматински провидур 1739. „Гувернадур све Црне Горе" потписао се 8. IX 1742. испод писма којим црногорски прваци обавештавају руску царицу Јелисавету да ће к њој доћи митрополит Сава Петровић. Његов печат је на поруци млетачком Сенату 1743. Средином септембра 1745. у Прчњу је постигнут договор владике Саве са Млечанима, а потом је поново дошло до сукоба. В. истиче своје гувернадурске заслуге у писму провидуру Гритију 1747. и жали се на Грбљане 1748. Са владиком и сердарима примио је кнеза Дака Сладојевића са Риђанима 1748. Доста историчара и народна традиција верују да је око 1750. са Станиславом Радоњићем променио своје гувернадурство за сердарство, 100 дуката и нож са сребрним корицама.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Ј. Драгићевић, „Гувернадурство у Црној Гори (1717--1830)", Записи, 1940, XXIII, 1; Г. Станојевић, Југословенске земље у млетачко-турским ратовима, Бг 1970; Историја Црне Горе од почетка XVI до краја XVIII вијека, 3/I, Тг 1975.

М. Вуксановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)