ВУЊАК НОВАКОВИЋ, Гордана

ВУЊАК НОВАКОВИЋ, Гордана, инжењер технологије, универзитетски професор (Београд, 26. VIII 1948). Дипломирала на Технолошко-металуршком факултету у Београду 1972, магистрирала 1975, докторирала 1980. На матичном факултету бирана за асистента приправника, потом је прошла сва звања, а за редовног професора изабрана је 1992. Носилац Октобарске награде града Београда за дипломски рад (1972) и награде града Београда за најбољу докторску дисертацију у области техничких наука (1980). Међународну научну каријеру из области биомедицине и биоинжењерства започела као Фулбрајтов стипендиста 1986. у САД на Massachusetts Institute of Technology (MIT) где је са прекидом радила 12 година. Од 2005. предаје на Колумбија универзитету. Бави се истраживањима и применом „биореактора" који омогућавају да се хумана ткива гаје у лабораторији. Један је од водећих истраживача из области биомедицинског инжењерства у свету. Реализовала је више од 100 истраживачких пројеката из којих су произашла 44 патента. На основу доприноса развоју биореакторских система и моделовања намењених инжењерству ткива и регенеративној медицини, изабрана је 2012. за члана Америчке националне академије за инжењерство. Такође је члан Њујоршке академије наука и Америчког института за медицинско и биолошко инжењерство. Инострани је члан САНУ (2012). Носилац је значајних домаћих и међународних признања, међу којима се издвајају: Медаља Српског хемијског друштва (1997); Награда америчке агенције за истраживање у свемиру НАСА „Space Аct Аward" (2001); Медаља за изузетна достигнућа, World Congress of In Vitro Biology (2004); Награда Асоцијације за истраживања у ортопедији, Швајцарска, за највећи допринос науци за истраживачки тим (2005); Награда америчке агенције за истраживање у свемиру НАСА за патент „BМP-2, BМP-12, and BМP-13 Мodulate in Vitro Development of Еngineered Cartilage" (2006); Hall of Fame, Жене у технологији -- једна од пет лидера у науци и технологији (2008); Клемсон награда Друштва за биоматеријале (2010).

ДЕЛА: и L. Sajc, „Еxtractive bioconversion in a four-phase external-loop airlift bioreactor", Аiche journal, 2000, 46, 7; коаутор, „Bioreactor studies of native and tissue engineered cartilage", Biorheology, 2002, 39, 1--2; и М. Radisic, B. М. Obradovic, „Cardiac tissue engineering: effects of bioreactor flow environment on tissue constructs", Јournal of chemical technology and biotechnology, 2006, 81, 4; и I. Gadjanski, К. Spiller, „Time-Dependent Processes in Stem Cell-Based Tissue Еngineering of Аrticular Cartilage", Stem cell reviews and reports, 2012, 8, 3.

ИЗВОР: Архива ТМФ.

С. Шилер Маринковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)