ВОЈНОТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЕЛА

ВОЈНОТЕРИТОРИЈАЛНА ПОДЕЛА, војна подела државне територије на веће и мање целине ради одбрамбених припрема. Законом о устројенију народне војске из 1861. територија Кнежевине Србије је подељена на пет регионалних војних команди (Дринско-савска, Јужно-моравска, Тимочка, Источно-моравска и Главна Средоточна) и 17 пуковских окружних команди, које су се делиле на четири батаљонска среза. Новим законом из 1883. извршена је реорганизација војске и утврђена потпунија в. п. којом је територија Србије подељена на пет дивизијских области (Дринска, Дунавска, Моравска, Тимочка и Шумадијска). Свака дивизијска област је у свом саставу имала три пуковска војна округа који су се састојали из четири батаљонска војна среза. Таква војна подела српске државне територије се задржала све до 1913, када је као последица територијалног проширења у балканским ратовима (1912--1913) извршено проширење војнотериторијалне организације за још пет дивизијских области (Ибарска, Косовска, Вардарска, Битољска и Брегалничка) са по три војна округа од по четири војна среза. Због почетка I светског рата (1914--1918) тај систем, међутим, није потпуно заживео. У Војсци Краљевине СХС/Југославије задржан је принцип в. п. из Краљевине Србије. Територија југословенске државе првобитно је била подељена на четири, а потом на шест армијских и 16 дивизијских области. Као и у Војсци Краљевине Србије, свака дивизијска област је подељена на четири пуковска војна округа који су се састојали од по четири батаљонска војна среза.

Током II светског рата формирани су републички Главни штабови НОВ и ПОЈ, као и команде оперативних зона, подручја и места. По завршетку II светског рата територија Југославије је подељена на шест армија, 28 војних подручја, 55 војних округа и 449 војних одсека, као и неколико команди већих градова и четири поморске зоне. Новом реорганизацијом 1948. територија Југославије је издељена на пет војних области и четири армије. Реорганизацијом 1956. формиране су четири армијске области које су 1959. преименоване у армије и подељене на војна подручја. Армије су поново преименоване у армијске области 1964. Војна подручја су укинута 1969, а армијске области су поново преформиране у армије, уз формирање две нове, тако да је простор Југославије подељен на шест армија. Развојем система територијалне одбране од 1969. формирани су републички штабови територијалне одбране, као и подручне и општинске команде територијалне одбране. Већа реорганизација в. п. Југославије у циљу смањења све израженијих међурепубличких подела извршена је 1989. Од постојећих шест армија и Команде Ратне морнарице формирана су четири војишта -- војне области у чији је састав ушло 16 корпуса и три војнопоморска сектора.

Трансформацијом ЈНА у Војску Југославије формиране су три армије, Команда Ратне морнарице и седам команди корпуса. Реорганизацијом Војске Србије 2006. укинута је територијална компонента, па се војска састоји искључиво из готових јединица, док су укидањем обавезе служења војног рока укинути и војни одсеци у класичном смислу. Постоје регионални центри Министарства одбране који су преузели део послова ранијих војних одсека, али то не спада у домен војнотериторијалне поделе.

ЛИТЕРАТУРА: Војна енциклопедија, 10, Бг 1975; М. Бјелајац, Војска Краљевине СХС/Југославије 1922--1935, Бг 1994; Б. Димитријевић, Југословенска армија 1945--1954. Нова идеологија, војник и оружје, Бг 2006; С. Ратковић Костић, Европеизација српске војске 1878--1903, Бг 2007.

А. Животић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)