ВУЧКОВИЋ, Милош

ВУЧКОВИЋ, Милош, економиста, универзитетски професор (Крушевац, 11. VIII 1902 -- Београд, 10. VI 1978). По завршетку основне школе и гимназије у родном месту, уписао се на ФФ у Лајпцигу, одсек за економске науке, где је дипломирао, магистрирао и докторирао 1926. с тезом o југословенској Народној банци. Прво се запослио у Народној банци 1927, где је остао све до 1949, најпре као службеник девизног одељења, потом страни кореспондент, секретар вицегувернера, директор дирекције плана и статистике за НР Србију. У међувремену, ратне године провео је у заробљеништву у Охенбургу, Бибераху, Нирнбергу и Хамалбургу. Године 1949. постао је члан Финансијског института при Савезном министарству финансија, а од 1953. био је саветник у Савезном заводу за привредно планирање. Истовремено од 1946. предавао као хонорарни наставник на Економско-комерцијалној високој школи (ЕКВШ) у Београду. Од марта 1955. потпуно прелази на ЕФ у Београду, најпре као ванредни, а од 1960. као редовни професор. На истом факултету, све до пензионисања 1973, предавао је Банкарство. Био је продекан Факултета (1958--1959), шеф Катедре за финансије и члан Савета факултета. На последипломским студијама је предавао на матичном факултету, као и на економским факултетима у Љубљани, Загребу, Скопљу и Новом Саду.

Упоредо с радом у државним органима, рано је почео да се бави научноистраживачким и наставним радом. Већ 1930. био је један од оснивача часописа Економско--финансијски живот, а од 1933. до 1936. предавао је на економском течају Коларчевог народног универзитета. У својству хонорарног наставника, поред ЕФ у Београду, предавао је и на Вишој интендантској академији ЈНА, спољнотрговинским курсевима Савезне спољнотрговинске коморе и Семинару за привредни систем и међународне односе Универзитета у Београду. Био је члан редакционог одбора часописа Финансије од 1949. В. је ударио темеље српске савремене научне мисли о банкарству. Његов уџбеник Банкарство, организација и пословање банака (Бг 1960), био је дуго једино универзитетско штиво из те области у целој Југославији. Једнако вредна је књига Савремени проблеми монетарне теорије и политике (Бг 1960) коју је аутор уприличио за потребе последипломског курса на истоименом предмету. У обе књиге анализирају се битна питања из те области: монетарни фактори и монетарне функције, монетарни фактори и привредни развој, монетарна политика и њени инструменти и монетарна политика у ФНРЈ. Рад В. карактерише се, с једне стране, анализом наизглед строго монетарних питања, као што су то да ли да се као основни инструмент планирања узме готов новац, новчана маса, краткорочни кредитни волумен или нешто друго. С друге стране, он те исте монетарне агрегате тестира и ставља у функцију пословања предузећа, гране, све до нивоа макроекономског планирања. У том домену посебно се бавио питањима кредитирања, полазећи од поделе депозита на активне и неактивне и анализирајући њихове међусобне везе и макроекономске импликације. Значајан број његових радова има полемички карактер или нуди озбиљну документациону и аналитичку основу за даља истраживања. Међу њима су нарочито важни они који се баве питањима монетарне политике у Југославији, платног промета с иностранством и финансирањем потрошње. Интеракцијом монетарне политике и политике платног биланса посебно се бавио, анализирајући у то време веома актуелну проблематику одржања курса немачке марке у светлу суфицита платног биланса СР Немачке. У целини, својим научним и педагошким радом В. је заузео посебно место међу српским економистима средине XX в.

ДЕЛА: Организација и пословање кредитних предузећа (Банкарско пословање), Бг 1948; Кредитни систем ФНРЈ, Бг 1957; Финансирање спољне трговине, Бг 1960.

ИЗВОРИ: Архива ЕФ Београд; Архив Србије.

ЛИТЕРАТУРА: 50 година Економског факултета у Београду 1937--1987, Бг 1987.

Б. Пелевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)