ВОДОПИЈА

ВОДОПИЈА (Cichorium intybus), вишегодишња зељаста биљка са млечним соком из фамилије Asteraceae, висине до 150 цм. Корен је вретенаст, осовински, стабло усправно, у горњем делу слабо гранато. Приземни листови са дршком и дубоко режњевито-тестерасто усечени (подсећају на маслачак), док су горњи седећи и ланцетасти. Цветови су двополни, језичасти, светлоплави, ретко бели или ружичастоцрвени, сакупљени у бројне главице пречника 3–4 цм. Цвета од јула до септембра. Плод је ахенија светлосмеђе до црнкасте боје. Космополитска врста евроазијског порекла, најчешће расте као коров поред стаза и путева, по зидинама, ораницама, ливадама и шумским ободима и прогалама. У Србији је широко распрострањена. Добро подноси сушу јер има дугачак корен, због чега је и добила такав назив. В. се од давнина користи у народној медицини као неотровна горка дрога за лечење органа за варење, пре свега за појачавање апетита, за јачање желуца, боље варење, обилније лучење мокраће и жучи, као лек за жутицу, болести јетре и слезине, али и као средство за подстицање раста косе. Употребљава се корен, ређе надземни део биљке у цвету или само лист. Корен оплемењене в. (C. intybus var. sativus) богат је инулином и са мање горких састојака, гаји се као индустријска биљка у многим земљама Европе и код нас. Испржен и самлевен корен користи се као додатак кафи или као њена замена – сурогат (тзв. цигура, дивка, „сиротињска или ратна кафа"). Захваљујући инулину особе оболеле од шећерне болести радо користе в. као дијеталну храну. У народу су врачаре користиле корен ове биљке за изазивање побачаја, па је отуд у народу позната и као женетрга.

ЛИТЕРАТУРА: М. Гајић, „Cichorium L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 7, Бг 1975; С. Вујчић, П. Лукић, К. Савин, „Cichorium intybus L.", у: М. Сарић, (ур.), Лековите биљке СР Србије, Бг 1989.

Слободан Јовановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)