ВУКАНОВИЋ, Саво

ВУКАНОВИЋ, Саво, судија, политичар (Сарајево, 1862 -- Београд, 24. XII 1945). Студирао је право у Загребу и Бечу, где је 1895. докторирао. Радио је као чиновник, судски приправник и судија у Бањалуци, Високом и Вишеграду. Као српски национални посленик, активан је посебно током аустроугарске управе у БиХ, настојећи да се споразуме са окупационим властима. У новосадској Застави је 1888. објавио разговор са Савом Косановићем (првим Србином на трону митрополита дабробосанског после укидања Патријаршије 1766), у којем је образложио своју оставку, поднету 1885. због сукоба са властима и појединим представницима Католичке цркве у БиХ. В. се налазио међу 29 истакнутих Срба из БиХ који су 1901. поднели молбу земаљској влади у Сарајеву да одобри оснивање Просвјете. У име Управног и просвјетног савјета Дабробосанске митрополије, изабран је 1905. за члана Великог управног и просвјетног савјета на нивоу БиХ, чије је седиште било у Сарајеву. Од 1910. подсекретар је у Правосудном одјељењу земаљске владе за БиХ. Вратио је мандат посланика босанско--херцеговачког сабора пошто је влада одбила његов програм сарадње са католицима и муслиманима. У I светском рату и у поратном времену саветник је у градској управи Сарајева. У Краљевини СХС политички је припадао Радикалној странци. Био је члан Врховног управног савета СПЦ у Београду. За државног саветника изабран је маја 1922. Убрзо се повукао из политичког живота. Пензионисан је 1929.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Крушевац, Сарајево под аустроугарском управом 1878--1918, Сар. 1960; Б. Глигоријевић, Демократска странка и политички односи у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Бг 1970.

Ж. Вујадиновић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)