ВИТОРОВИЋ, Надежда Нада

ВИТОРОВИЋ, Надежда Нада, сликар, песник (Прибој на Лиму, 18. X 1935 -- Њујорк, 2. XI 1999). Од 1960. почиње да објављује своје сликарске радове у дневним листовима, часописима и књигама. Академију за примењену уметност у Београду похађала је између 1961. и 1963. Први пут излаже у Ровињу (1965), а потом самостално и колективно у градовима бивше Југославије, у Италији, САД, Француској и Немачкој. Члан УЛУС-а постаје 1967. Године 1981. започиње сарадњу са бродвејским галеристом Натаном Силбербергом, за којег се и удаје. У Њујорку је стварала последњих 15 година живота, где је 1995. приредила изложбу с темом аутопортрета рађених интервенцијама на полароиду. Исте године изложба је одржана и у Београду. После смрти В. у Завичајни музеј у Прибоју стигло је више стотина њених слика, цртежа и личних ствари које је завештала родном граду ради оснивања легата. Објављене су јој збирке песама Откриће (Бг 1989) и Нови свет (Бг 1994), кратки трактат Стварање слике (Бг 1990) и књига Кад будем велика, бићу богата и славна уметница и становаћу у Француској улици (Бг 2000). Илустровала је антологију Српског љубавног песништва (Аранђеловац 1985), коју је приредио Радослав Војводић. Њено стваралаштво обележило је шест циклуса цртежа и слика у стилу поетске фантастике. Одликовали су је цртачка вештина, ониричке визије, ирационални садржаји и нежни еротски набој. За В. линија је била мисао, боја емоција, а геометријска и органска форма супротности које се допуњују.

ЛИТЕРАТУРА: С. Бошњак, Нада Надежда Виторовић, Бг 1978; К. Амброзић, Нада Надежда Виторовић, Бг 1985; С. Тимотијевић, Нада Надежда Виторовић, Бг 1995.

Љ. Н. Стошић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)