ВАСОЈЕВИЋ, Никола

ВАСОЈЕВИЋ, Никола, инжењерски официр, британски вицеконзул (Лопате, Лијева Ријека, 1797 – Загарач, Катунска нахија, 30. V 1844). Са породицом се 1804. одселио у Русију, где се од 1807. школовао у кадетском корпусу у Петрограду. У руској служби био до 1830. када је у чину капетана, из непознатих разлога, са Кавказа прешао у Цариград. У Кнежевину Србију је дошао као члан међународне комисије за разграничење Србије с Турском, а потом остао код кнеза Милоша као инжењер. По повратку у Турску, седам година служио као „генерал квартирмајстор сувопутних турских трупа у Европи". У том својству посјетио и Цетиње, гдје му је 1835. Његош издао увјерење о племићком поријеклу. Од тада се представљао као Кнез од Васојевића. Ступио је у британску дипломатску службу и постао вицеконзул за турске провинције Босну, Херцеговину и Албанију са сједиштем у Новом Пазару. Ту је отворио и школу за српску дјецу и тиме изазвао непријатељство турске власти. У љето 1838. прелази у енглески конзулат у Београду. Незадовољан платом, у фебруару 1840. отпутовао је у Цариград, а већ у априлу у Париз. Са париским интелектуалцима и званичницима упознао га је Ами Буе, којег је од раније познавао као истраживача на Балкану. Пише мемоар о племенима Брда и сјеверне Албаније у којем први пут саопштава план о стварању кнежевине Холмије (Брда) чије би средиште била територија Васојевића, а он би јој био владар. За ову идеју заинтересовао је и кнеза Адама Чарториског, вођу пољске емиграције у Француској, који је покушао да за њу придобије и Порту. Чарториски и В. су 1841. сачинили и тзв. Пољско-васојевићку конвенцију у којој је идеја о држави Холмији изложена у 15 тачака. Објављена 1842. у листу Демократа пољски. Конвенција је изазвала интересовање дипломатија Француске, Британије, Аустрије, Русије и Ватикана, као и Турске, које се ова идеја највише и тицала. Као „узбунитељ народа" ухапшен је у Скадру 1842. и под стражом упућен у Цариград. Ослобођен затвора, вратио се у „своје отечество". У периоду 1843–1844. боравио је 14 мјесеци у Васојевићима представљајући се као кнез, господар Холмије. Његош и игуман Мојсије били су против његове антируске и антицрногорске политике. Када су Турци у прољеће 1843, као одговорне за побуну народа, похватали главаре из Васојевића, а међу њима и игумана Мојсија, самозвани кнез Никола се код скадарског паше заузео за њихово ослобођење. То му је донекле повратило углед у племену, али неповјерење између њега и игумана Мојсија се наставило. Како су његове идеје биле супротне Његошевим плановима о ослобођењу Зете, Брдских племена, Васојевића и крајева у старој Србији, Његош је, у договору с игуманом Мојсијем, одлучио да га уклони са политичке сцене. Позван је да дође на Цетиње, и на путу, у Доњем Загарачу, перјаници су га убили. О његовој смрти се много говорило, нагађало и писало. По наредби књаза Данила (1857) његов гроб у Загарачу поравнан је земљом.

В. је био образован, разноврсних интересовања, авантуристичких идеја и магловитих политичких прегнућа. Бавио се и прошлошћу Васојевића, њиховом генеалогијом, а израдио је и мапу Холмије, те учествовао у изради мапе Кнежевине Србије (1831). Аутор је и мапе Косова Поља (објављена 1847) и мапе свога племена (1839) чију израду је финансирала француска влада.

ЛИТЕРАТУРА: A. Boué, La Turquie d'Europe, III, Paris 1840; М. Велимировић, „Са Горњег Полимља", Наставник, 1894, 5; М. П. Цемовић, „Кнез Никола Васојевић", Правда, 7. XII 1932; Р. Вешовић, Племе Васојевићи, Сар 1935; Љ. Дурковић Јакшић, Србијанско-црногорска сарадња (1830-1851), Бг 1957; М. Дашић, Васојевићи од помена до 1860. године, Бг 1986; М. П. Цемовић, Васојевићи, Бг 1993; Р. Губеринић, Кнез Никола Васојевић, Андријевица 1997.

Миомир Дашић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)