ВУКАСОВИЋ, Павле

ВУКАСОВИЋ, Павле, биолог, ентомолог, универзитетски професор (Зајечар, 15. VII 1893 -- Београд, 21. XI 1973). Учесник је балканских ратова (1912--1913) као добровољац болничар. Студије медицине започео је у Нансију (1913--1914), али се вратио у земљу како би, као медицинар у санитетској служби, учествовао у I светском рату. Носилац је Албанске споменице. Након рата наставио је студије у Француској на Институту пољопривреде Универзитета у Тулузу, где је дипломирао 1921. Истовремено је студирао и на биолошкој групи Филозофског факултета у Тулузу, где је дипломирао 1922. Током 1921--1924. обављао је дужност асистента на ФФ у Тулузу. Докторирао је на истом факултету 1924. из области пољопривредне ентомологије. У периоду 1926--1927. боравио је у разним установама у Паризу на усавршавању из области паразитологије, медицинске и пољопривредне ентомологије. На Медицинском факултету завршио је курс из паразитологије и малариологије. По повратку у земљу око три деценије провео је на раду у Централном хигијенском институту у Београду, најпре као шеф Фитопатолошког, а затим Паразитолошког и Биолошког одељења. Предавао је Медицинску ентомологију и материју о штеточинама животних намирница на течајевима за усавршавање лекара. Посебно су била значајна предавања на међународним скуповима о маларији, које је организовао Унеско. Био је хонорарни кустос Природњачког музеја у Београду, сарадник Института за екологију САНУ и руководилац радне групе за проучавање фауне Србије у САНУ (1967--1973). При оснивању Пољопривредног факултета у Новом Саду изабран је за редовног професор из предмета Зоологија и Ентомологија (1954). Био шеф Катедре за заштиту биља (1956--1960) и Одсека за заштиту биља (1960--1963), чије је оснивање иницирао. Као научник и педагог у области биолошких наука зоологије, ентомологије и пољопривредних наука, заслужан је за развој заштите биљака у Србији, а такође је допринео образовању великог броја стручњака из области зоологије и ентомологије. Објавио је велики број научних и стручних радова, публикација и књига, а нарочито се истичу уџбеници: Штеточине у биљној производњи, I (Бг 1964), II (Бг 1967); Штеточине ускладиштених производа -- биологија и сузбијање (Н. Сад 1972).

За дописног члана САНУ изабран је 1965, а за редовног 1973. Његов научни допринос је вишеструк и односи се на прочавања паразитоида, природних непријатеља штетних инсеката, ентомофауне, животних комплекса економски значајних штетних инсеката, њихове анатомије, биологије, екологије и сузбијања многобројних важних штеточина гајених биљака и ускладиштених производа. Ова истраживања паразитоида убрајају се у прва такве врсте код нас и у свету, те представљају претечу биолошких мера борбе и интегралног сузбијања штеточина гајених биљака. Његов велики допринос односи се и на медицинску ентомологију, пре свега на проучавање маларичног комарца. Изузетан је научни допринос В. у области ентомологије и заштите биља, као и допринос у ишчезавању маларије у нашој земљи. Носилац је повеље Српског пољопривредног друштва (1925), специјалне награде САНУ за књигу (1934). Одликован је орденом Св. Саве IV реда (1938) и орденом рада II реда (1955). Седмојулску награду за животно дело добио је 1963.

ДЕЛА: Contribution à l'ètude de l'Eudèmis (Polychrosis botrana Schiff.) de la Pyrale de la Vigne (Oenophthira pilleriana Schiff.), Thèse du doctorat et scientes, Toulouse 1924; Грожђани мољци (Polychrosis botrana Schiff. i Conchylis ambiguella Hübn.), Бг 1926; „Прилог познавању ентомофагних инсеката паразита", Глас СКА, 1928, CXXXXI; „Искуства и примена нових инсектицидних препарата код нас. Проблеми епидемиологије", Конгресни зборници, 1951; „О инсектима штетним са здравственог гледишта", Храна и исхрана, 1966, VII, 8--9; „Опажања о индивидуалним варијацијама у дужини активног живота одраслих инсеката", Глас САНУ, 1970, 278.

ИЗВОР: Д. Чампраг, „Живот и дело академика Павла Вукасовића (1893--1973), поводом 25 година од смрти", Биљни лекар, 1998, 6; 50 Година (1960--2010) универзитетског образовања, научне и стручне делатности у области заштите биља-фитомедицине, Н. Сад 2010.

С. Јаснић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)