ВУКОВИЋ, Тодор

ВУКОВИЋ, Тодор, бригадир (Лопате, Лијева Ријека, Васојевићи, 1854 -- Лопате, 22. II 1886). Рано је почео четовати са својим стричевима и рођацима. Преко Новопазарског санџака илегално је ишао у Београд 1871. и био представљен кнезу Милану Обреновићу. Јован Ристић га је примио као сина свог побратима. Дарован је са сто дуката. Уз извештај са пута и новац је понео на Цетиње, али су тамо мислили да је реч о малој завери. Као миљеник у Лијевој Ријеци постао је командир чете 1873. Када је кренуо Васојевићки устанак, књаз Никола је сменио командира Милуна Вешовића, а њега поставио за команданта батаљона у септембру 1875. Предводио је 500 бораца из Лијеве Ријеке, Коњуха, Божића и Цецуна. И поред победе на Шекулару и Доњој Ржаници 20. VII 1876, књаз Никола је био незадовољан због погибије педесетак Васојевића. В. му је пoнудио оставку, а потом је упућен на херцеговачко ратиште. Његов батаљон се изванредно показао код Невесињске касабе и за то је добио Медаљу Обилића и Ђурђевски крст. Истакао се у великој победи на Вучјем долу 1876. Знатно је допринео сјајним победама над војском Мехмед Али-паше на Буковој пољани и Морачи 1877. У јануару 1878. успешно је ратовао око Улциња и Бара и на десној обали Бојане. На Новшићу је заштитио Кучку бригаду у борбама око Плава и Гусиња крајем 1879. и почетком 1880. Био је командант (бригадир) Васојевићке бригаде од 1881. до преране смрти.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Марјановић, Васојевићки главари, неколико портрета, Пг 1929; М. Дашић, Васојевићи у устанцима 1860--1878. године, Пг 1992; М. П. Цемовић, Васојевићи, Бг 1993; Г. Вуковић, Мемоари, Цт 1996.

М. Вуксановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)