ВЕЛИМИРОВИЋ, Јеврем

ВЕЛИМИРОВИЋ, Јеврем, генерал, дипломата (Сиколе код Неготина, 27. I 1845 – Београд, 20. XII 1913). Гимназију је учио у Неготину и Београду, а Артиљеријску школу завршио 1866. Као државни питомац, похађао је генералштабну школу у Паризу (1874–1876). У Првом српско-турском рату 1876–1877. био је на служби у Штабу Црноречке бригаде (до почетка јула 1876), штабу главнокомандујућег Моравске војске (генерала Черњајева), штабу Тимочке дивизије и као начелник штаба 3. корпуса. У Другом српско-турском рату 1877–1878. био је заменик команданта Алексиначке војске, па начелник штаба Шумадијске дивизије. После ових ратова, био је на служби у Генералштабном одељењу Министарства војног (1878–1879) и почасни кнежев (краљев) ађутант (1879–1901). У време српско-бугарског рата 1885. био је ангажован у Оперативном одељењу генералштаба, а потом као начелник генералштабног одсека Општевојног одељења Министарства војног (1885–1893) и током 1893. начелник Главног генералштаба. Учествовао је у раду комисија за разграничење и обележавање граница са Турском и Бугарском (1878--1879). Дипломатску каријеру започео је као војни представник у српском посланству у Цариграду (1881–1883), а наставио, такође у Цариграду, као српски посланик (1893–1894). За време тог мандата покушавао је да оствари приближавање српске спољне политике Турској, како би се ублажиле штетне последице захлађења односа са Русијом. Радио је на отварању српских школа у Битољском и Солунском вилајету. По успостављању пуних званичних дипломатских односа са Црном Гором, био је први Изванредни посланик и опуномоћени министар Краљевине Србије на Цетињу (1897). Пензионисан је 1902. Одликован је Таковским крстом III степена, Златним медаљама за храброст и ревносну службу, француском легијом части V степена, руским орденом Светог Станислава II степена, Орденом пруске Круне II степена и румунском медаљом Милитаре. Израдио је Топографску карту Црнопречког округа и војногеографски опис земљишта Србије. Са руског је превео дела: Тактика, Фортификацијски радови и Критички преглед Наполеоновог похода на Русију 1812.

ИЗВОРИ: Војни архив; Шематизам Србије, 1873–1914.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Српско-турски рат, I, II, Бг 1907; Политика, 9. XII 1913; Српске новине, 15. XII 1913; Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини XIX века, III, IV, Бг 1923–1925; Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850–1925, Бг 1925; Споменица педесетогодишњице Невесињског устанка 1875–1925, Бг 1925; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, III, Бг 1936; Љ. Доклестик, Српско-македонските односи во XIX-от век до 1897, Ск 1974.

Ђорђе Ђурић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)