Прескочи до главног садржаја

ВОЛФ, Никола

ВОЛФ, Никола, лекар, неуропсихијатар, универзитетски професор (Суботица, 9. V 1922 -- Београд, 1. XI 1995). На Медицински факултет у Београду се уписао 1940, али је због избијања II светског рата прекинуо студије. За време окупације је радио у Јеврејској болници у Будимпешти, а мађарске власти су га, због јеврејске националности, депортовале на принудни рад у Пољску и Чехословачку (4. X 1943 -- 30. XII 1944). По повратку из заробљеништва почетком 1945. служио је војни рок у III армији, као референт санитета Југословенске армије и руководилац воза који је превозио рањенике са Сремског фронта. На Мед. ф. дипломирао 1950. а 1962. и на Филозофско-историјском факултету у Београду (психолошки одсек). Специјалистички испит из неуропсихијатрије положио је на Мед. ф. у Београду 1955. У звање лекара приправника за предмет Неуропсихијатрија на Мед. ф. у Београду изабран је 1950. Од 1955. радио је као лекар специјалиста на Мед. ф. у Београду. Асистент при Катедри за неурологију и психијатрију Мед. ф. у Београду био 1955--1966, а 1960--1962. био је шеф одељења „Г" на Авали. Звање примаријуса здравствене струке стекао је децембра 1966. Докторирао је на Мед. ф. 1976. и исте године на Стоматолошком факултету у Београду изабран у звање ванредног професора за предмет Неуропсихијатрија, а за редовног професора изабран је 1980. Био је хонорарни професор Више медицинске и Више дефектолошке школе. Године 1981. изабран је за члана Научног већа Института за експерименталну фонетику и патологију говора. Био је на стручном усавршавању у иностранству (Јерусалим 1955, Институт за психијатрију, Лондон 1959/60). Од априла 1966. до јуна 1969. радио је у болници „Др Драгиша Мишовић", а од 1969. до пензионисања 1987. у Клиничко-болничком центру „Звездара", на Клиници за неурологију и психијатрију. Био је члан Британског психијатријског друштва и Лондонског друштва за психоанализу. Носилац је Ордена рада са златним венцем и две захвалнице СЛД. Превео је дела Сигмунда Фројда и Аутобиографија: нова предавања за увођење у психоанализу (Бг 1970) и Комплетан увод у психоанализу (Пг 2006).

ДЕЛА: Психолошки тестови у психијатрији, Бг 1965; и Н. Кушић, В. Банић, Разговори о Паркинсоновој болести и проблемима терапије, Бг 1974.

ЛИТЕРАТУРА: Знаменити Јевреји Србије, Бг 2011.

С. Миловановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)