ВИТОРОГ

ВИТОРОГ, планина на граници између западне и средње Босне, ограничена Купрешким пољем на југоистоку, крашком површи Подови на североистоку, Прибељском крашком површи на југозападу, а на северозападу на њу се надовезује планина Јастребњак. Простире се правцем северозапад–југоисток и припада динарском планинском систему. Спада у високе планине, а највиши врхови су Велики Виторог (1.906 м), Осредци (1.804 м), Мали Виторог (1.747 м), Велика коса (1.709 м) и др. Планина је изграђена од јурских и кредних кречњака што је условило формирање типичног крашког рељефа. Доминантни облици су вртаче, увале, крашке површи, јаме и пећине. Један од најпознатијих ових облика је Ваганска пећина. И поред знатних количина падавина (и преко 2.000 мм) површинских токова нема. Мало је извора, а становништво се водом снабдева из локви и цистерни. Југозападна планинска страна обрасла је ниском вегетацијом, пре свега планинским пашњацима, а североисточна страна шумама букве, јеле и смрче. Села су смештена на ободним деловима планине, а на већим висинама су само привремена сточарска станишта, овде названа кошаре. Гаје се овце и козе.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Ђ. Марковић, Географске области Југославије, Бг 1970; А. Лепирица, „Рељеф Босне и Херцеговине", Конгрес географа Србије, 2, Н. Сад 2010.

Бранко Ристановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)