ВОЛКОВ, Владимир Константинович

ВОЛКОВ, Владимир Константинович, историчар (Вороњеж, 15. XII 1930 – Москва, 6. XI 2005). Дипломирао је на Историјском факултету Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов" 1954. Од 1956. радио је у Институту за славистику и балканистику Руске академије наука, где је од 1970. био начелник Одељења за историју међународних односа. Директор Института је био од 1987. до смрти 2005. Магистарски рад на тему Немачко-југословенски односи и распад Мале Антанте 1933–1938. одбранио је 1963, а докторску дисертацију Минхенски споразум и балканске земље (Бг 1987) 1979. Био је потпредседник Националног комитета историчара Русије и председник Међународне асоцијације за изучавање словенских култура при Унеску, те дописни члан Руске академије наука од 2000. Претежно се бавио истраживањем историје Југославије, пангерманистичким концепцијама и посебно немачком политиком према Балкану и Југославији, међународним положајем југословенске државе и улогом Југославије у међународним односима почетком Хладног рата.

ДЕЛА: Германо–югославские отношения и развал Малой Антанты 1933–1938, Москва 1966; Операция „Тевтонский меч", Москва 1966; „Дранг нах Остен" и народы Центральной, Восточной и Юго-Восточной Европы, 1871–1918 г, Москва 1977; Узловые проблемы новейшей истории стран Центральной и Юго-Восточной Европы, Москва 2000.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија српске историографије, Бг 1997; К. В. Никифоров, А. Л. Шемякин, „Историк Владимир Константинович Волков", ТИ, 2009, 1–2; К. В. Никифоров (ред.), Славянство растворенное в крови... В честь 80-летия со дня рождения Владимира Константиновича Волкова (1930–2005). Сборник статей, Москва 2010.

Александар Животић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)