Прескочи до главног садржаја

ВОДЕНЕ БУБЕ

ВОДЕНЕ БУБЕ, представници реда тврдокрилаца (Coleoptera), који цео или део животног циклуса проводе у води. У таксономском смислу, овој групи припадају представници већег броја породица. Прилагођене су животу у води различитим адаптацијама. Дишу атмосферски кисеоник. Највећи број врста поседује крила за летење која омогућавају дисперзију у широком простору и колонизацију и најмањих, чак и привремених, водених површина. Распрострањени су по читавом свету осим Арктика и Антарктика. Појављују се некад у великом броју, у свим слатководним екосистемима. У морима није забележена ниједна врста, али значајан број в. б. живи у бракичним и другим заслањеним водама. Најчешће насељавају све типове стајаћих и текућих копнених вода, укључујући и подземне. Највећи број врста се може наћи у малим, плитким воденим басенима са стајаћом или споротекућом водом густо обраслим воденом вегетацијом. Ларве код већина породица в. б. су такође акватичне и живе у сличним стаништима као одрасли (имага). Међутим, код једног броја породица ларве живе у води, док одрасли воде копнени начин живота. У Србији акватични облици који цео свој животни циклус проводе у води припадају породицама Gyrinidae, Haliplidae, Hygrobiidae, Noteridae, Dytiscidae и Hydroscaphidae. Облици код којих су ларве акватичне, а имага не морају да имају адаптације на живот у води припадају породицама Hydrophilidae, Dryopidae, Elmidae, Heteroceridae, Limnichidae, Psephenidae и Sphaeriusidae. До сада је познато само неколико врста породице Dryopidae којима су ларве терестричне, док адултни облици живе у води. У свету је познато око 2.000 врста в. б. Величина одраслих се креће од 0,5 мм (Sphaerius) до чак 50 мм (Hydrophilus). До сада је у Србији регистровано близу 200 врста в. б., али тачан број је свакако далеко већи с обзиром на то да неке врсте воде врло скривен начин живота, а систематска истраживања ове групе до сада нису рађена.

ЛИТЕРАТУРА: R. A. Crowson, The natural classification of the families of Coleoptera, Hampton 1955; B. V. Gueorguiev, „Coleoptera Hydrocantares et Palpicornia -- Catalogus Faunae Jugoslaviae", Academia Scientiarum et Artium Slovenica, 1971, III/6; B. Klausnitzer, Käfer im und am Wasser. Die Neue Brehm-Bücherei, Heidelberg 1996.

Г. Месарош

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)