ВИНАВЕР, Аврам Јосиф
ВИНАВЕР, Аврам Јосиф, лекар, рендгенолог (Варшава, око 1862 – Ђевђелија, 24. VIII 1915). Рођен у пољској јеврејској сефардској породици која је дала многе познате лекаре и универзитетске професоре. По завршеним студијама медицине у Кракову 1887, долази 1890. у Шабац, који је био један од најбогатијих градова Србије пре I светског рата и имао стару јеврејску колонију. Бавио се приватном праксом, лечећи сиротињу и државне чиновнике бесплатно. Захваљујући познанству са Вилхемом Рендгеном, који je 1895. пронашао X, тј. рендгенске зраке и рендгенску цев, В. је донео 1901. из Беча први рендген апарат у Србију. Овај апарат је В., као пионир рендгенологије у Србији, употребљавао у дијагностичке и терапеутске сврхе, а чинио је то пре 1908. када је, према устаљеном мишљењу, направљен први рендген снимак у Србији – снимак шаке краља Петра I Карађорђевића. Објављивао је и научне радове. На основу искуства са своја 62 болесника на Првом конгресу српских лекара и природњака, одржаном 1904, излаже рад „Пет година лечења рентгеновим зрацима" (Зборник радова са Конгреса, Бг 1905). Исправно закључује да су ћелије рака осетљивије на рендгенске зраке од својих матичних ћелија. Био је и друштвено активан: увео је артерске бунаре у Шапцу и сам издржавао ђачку трпезу. Био је ожењен Ружом, пијанисткињом, а имали су сина Станислава, књижевника. В. је био добровољац у балканским ратовима, а у I светском рату постао је мајор и управник Резервне болнице у Ваљеву, где је страховито харао пегавац. Избегао је осуду аустроугарске војске на смрт. Као управник Резервне болнице у Ђевђелији, умро од пернициозне маларије и, на лични захтев, сахрањен у заједничкој војничкој гробници. На предлог Друштва Србије за борбу против рака, издата је доплатна поштанска марка са ликом В. и текстом „Рак је излечив" у тиражу од 1.200.000 примерака.
ИЗВОРИ: В. Суботић, Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912–1918, Бг 1922; С. Чикарић, „Доктор Аврам Јосиф Винавер (1862–1915)", Рак, 2008, 70.
Владимир Кањух
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)