ВАСОВИЋ, Небојша

ВАСОВИЋ, Небојша, песник, есејиста (Краљево, 25 X 1953). Дипломирао на Филолошком факултету у Београду 1978, a 1988. одселио се у Канаду, где и данас живи. На New College of California (Сан Франциско) магистрирао 1992. Афирмисао се као један од најзначајнијих и најсамосвојнијих песничких и критичких гласова: у знаку побуне и саркастично-сетног доживљаја човека, сведеног на цивилизацијска ограничења од личног до метафизичког нивоа, објавио је 11 самосталних песничких збирки (Струна/сутон, Бг 1983; Гонг у житу, Н. Сад 1991; Седам чунова, Бг 1995. и др.). Његова поетска интуиција у различитим формално-мотивским и емоционалним доменима истражује границе лудистичких моћи језика. Указао је на антиципаторска и (пост)модерна својства песништва Ђорђа Марковића Кодера (Поезија као изванумиште, Бг 1983); смело разграђује културне и вредносне стереотипе у рецепцији значајних европских писаца (Против Кундере, По 2003). Највише критичких контроверзи изазвао је полемичком књигом о делу Данила Киша Лажни цар Шћепан Киш (Бг 2004), у којој неувијено поставља питања односа књижевне вредности и конформизма, различитих приступа националном питању и доминантној идеологији, као и механизму којим се успоставља канон једне литературе.

ДЕЛА: Бразил, Н. Сад 1984; Пердидо, Н. Сад 1991; Талмуд и ја, Бг 1992; Музика роба, Бг 1992; Дневник I, Бг 2004; Изабране песме, Кв 2011.

ЛИТЕРАТУРА: И. Негришорац, „Она, форма: изазов језичке игре", приказ „Струна/Сутон," Књижевна реч, 1984, 238–240; М. Пантић, „Озбиљна игра певања", у: Шум Вавилона, Бг 1988; С. Дамјанов, Кодер: историја једне рецепције, Бг 1997; Р. Лазић, „Поетика патријархата", Кораци, 2005, 35, 1–2; М. Ломпар, „Поетика самотништва", ЛМС, април 2005; Д. Станојевић, „Демонизам и модерна поезија", Београдски књижевни часопис, 2007, 9.

Бојана Стојановић Пантовић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)