Прескочи до главног садржаја

ВАНЂЕЛОВИЋ, Коста

ВАНЂЕЛОВИЋ, Коста, сликар (Штип, 1875 Рума, 31. V 1932). Пореклом из Македоније, бавио се црквеним сликарством на простору Србије, Војводине и Македоније. Након основног образовања у Штипу, отишао у Софију где је изучио обућарски занат и фотографију. Године 1901/02. боравио је у Линцу и радио као сликар, а провео и две године на школовању у Бечу. Између 1904. и 1907. радио је као сарадник академског сликара Милисава Марковића, с којим је 1907. осликао Цркву Св. Теодора Тирона у Иригу. Од 1908. самостално радио у црквама у Ривици, Јаску, Иригу и Руми. Године 1910. украсио Цркву Св. Богородичиног покрова у Малој Ремети, а 1912. обновио сликарство наоса и иконостаса Цркве Св. архангела Михаила у Платичеву. Године 1912/13. вратио се у Штип где је с прекидима током I светског рата сликаo иконе за цркве у Штипу, Новом Селу и Ранченци. У Македонији, где је радио у Кочанима (1920), селу Дедино (1922) и Кончи (1922), остао је до 1923. када се преселио у Руму и посветио фотографији и иконописању. Са Урошем Предићем украсио је капелу Богдана Дунђерског крај Старог Бечеја и дворац Маргељош близу Руме, а 1927. израдио зидне слике у цркви у Орловату, за коју је Урош Предић радио иконостас. У периоду 19301932. живописао је Цркву Успења Пресвете Богородице у Иригу. Сагледана у целини, његова дела следе академске концепције црквеног сликарства друге половине XIX и почетка XX в. У почетку је, посредством Милисава Марковића, био тесно везан за стил Стеве Тодоровића, да би у каснијим фазама рада, посебно у време њихове сарадње, Предићев утицај постао изразитији.

ЛИТЕРАТУРА: А. Николовски, Македонските зографи од крајот на XIX и почеткот на XX век: Андонов, Зографски и Вангеловиќ, Ск 1984; Ђ. Арсенић, „Коста Ванђеловић: сликар живописац", СрС, 1998, 23.

Ана Костић

 

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)