ВУЈИЧИЋ, Милорад

ВУЈИЧИЋ, Милорад, правник, народни посланик, министар (Радоиња код Нове Вароши, 1869 – Београд, 29. IV 1936). Пореклом је из свештеничке породице, а његов отац Анта Вујичић се као политички емигрант преселио у Бајину Башту 1875. Дипломирао правне науке на Великој школи у Београду 1894. Ступио је у полицијску службу и имао успешну и запажену каријеру. Службовао је у више места: као писар Јадарског среза, секретар и окружни начелник Подринског округа, начелник Азбуковачког среза. Пред I светски рат постао је начелник Министарства унутрашњих дела. Током Другог балканског рата радио је у Врховној команди. Значајан је његов рад на сређивању прилика и развоју управног апарата у jужној Србији (1912–1915), а потом у добровољачком корпусу у Русији. Као истрајни радикал био је народни посланик у периоду 1920–1929, а једно време и потпредседник Народне скупштине. Увек се кандидовао у Ужичком округу, у којем је провео значајан део свог радног века, на листи Мише Трифуновића. У више наврата обављао је министарску дужност: унутрашњих дела (1922–1924) у влади Николе Пашића, грађевина (1926), вера (1926) и пошта (1927–1928) у влади Николе Узуновића, правде (1928–1929) у влади Веље Вукићевића. Одликован је Орденом Белог орла, Св. Саве и Карађорђеве звезде.

ИЗВОРИ: Шематизам Србије, 1899, 1901–1912, 1914; Споменица чачанске Реалне гимназије, 1837–1937, Чачак 1938.

ЛИТЕРАТУРА: „После дужег боловања у Београду је јуче преминуо бивши министар Милорад Вујичић", Политика, 30. IV 1936; Б. Глигоријевић, Демократска странка и политички односи у Краљевини СХС, Бг 1970; Б. Глигоријевић, Парламент и политичке странке у Југославији 1919–1929, Бг 1980.

Вељко Станић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)