ВРЕМЕНСКА
ВРЕМЕНСКА РЕЧЕНИЦА, врста зависне везничке реченице, у функцији
временске одредбе основне реченице, с којом в. р. изграђује
минималну двопредикатску сложену реченицу (Видећемо се када се будем
вратила с пута.). Предикат основне реченице одређује се с обзиром на
временску околност (смешта се у време или се одмерава у времену у односу
на референтну тачку различиту од момента говора) зависном реченичном
формом која се посредством везника укључује у њену структуру. За
успостављање временског односа између два предиката (осим услова да две
глаголске радње морају бити такве природе да могу бити доведене у
одговарајући временски однос) битна су два основна граматичко-семантичка
елемента: везник -- кад(а), док1, пре него што, непосредно пре
него што, пошто, након што, чим, како, тек што, само што,
док2 (не), док год, све док, докле~(2)~ (не), докле год, од
кад(а), од времена кад(а), откако, ретко кад(а), понекад
кад(а), често кад(а), кад год, увек кад(а), сваки пут кад(а),
само кад(а), тек кад(а) (у старијем језику и/или дијалектима то су и
везници: док=чим, нетом, нетом што, истом, што, где,
докле~(1)~); и глаголски вид (тзв. аспекатска конфигурација) оба
предиката, који се јавља у четири могуће комбинације: 1. оба предиката
несвршеног вида: Кад / Док возим, не пијем; 2. реченични предикат
несвршеног, а зависни свршеног вида: Стајао сам на аутобуској станици
кад је наишла; 3. реченични предикат свршеног вида, а зависни
несвршеног вида: Кад смо се враћали из Немачке, срели смо је на
аеродрому; 4. оба предиката свршеног вида: Кад је свануло, попили смо
и другу кафу. Поред тога, услов за успостављање временског односа између
два предиката може бити и одговарајући глаголски облик, нпр. Кад смо се
вратили у град, већ је свуда била објављена офанзива јесени; и лексичка
јединица, нпр. Кад су гости отишли, ја сам већ увелико спавао. Појава
одговарајућег везника и видска ситуација су условљене: семантички
неодређени везник кад(а) дозвољава све видске комбинације, а
семантички одређени везници (сви остали) захтевају одређене видске
комбинације. Истоветност / неистоветност вршилаца радње два предиката у
начелу се не поставља као услов. Испред појединих везника може се,
факултативно, појавити одговарајући заменички прилог у својству
кореферента в. р. : онда / тад(а) / сад(а) / у време када, од
онда / од времена од када, дотле док. Сложена реченица са в. р.
може бити смештена у све три временске сфере с обзиром на моменат говора
као референтну тачку: садашњост, прошлост или будућност, при чему се као
обавезни услов поставља то да оба предиката морају припадати истој
временској сфери. Слагање глаголских облика подлеже ограничењима само у
мањем броју случајева, и то у сфери садашњости и у сфери будућности.
В. р. може реченични предикат: 1. смештати у време (темпорално га
локализовати) или 2. одмеравати у времену (темпорално га
квантификовати). У зависности од везника и од видске конфигурације,
могуће је исказати следеће основне временске односе: 1. Временска
идентификација када? -- 1.1. локационог типа 1.1.1. симултаност а.
линеарна а.а. потпуна: Када он говори, остали ћуте; Док смо
стајали на мосту, мајка је имала неки чудан предосећај; или а.б.
делимична: Стајао сам за баром када је најављено обавештење управе
аеродрома; Када се враћала бродом у Смирну, умрла јој је на пречац
ћерка; Док је причао, Ћамил се и сам дигао; б. пунктуална:
Огрћем јој кабаницу кад пође у шетњу [→ ...на поласку у
шетњу]; 1.2. локационо-оријентационог типа: 1.2.1. антериорност која
прелази у симултаност: Кад су гости отишли, ја сам већ увелико
спавао; 1.2.2. антериорност: Кад смо се вратили у град, већ је
свуда била објављена офанзива јесени; и непосредна антериорност: Доручак
је управо био завршен, када је у трпезарију ушао крупан риђ монах;
1.2.3. постериорност: Кад сам у зору изишао из куће, запањи ме
свежина дивне шимширове шуме; и непосредна постериорност (имедијатност):
Кад Шваба виде шта радимо ми, удари и он у копање; 1.3.
оријентационог типа: 1.3.1. антериорност: Још пре него што сам пошао на
заказани разговор, био сам одлучио да професору кажем све; и непосредна
антериорност: Можете заштитити плодове тако што ћете поставити мрежу
изнад лозе непосредно пре него што ће сазрети; 1.3.2. постериорност:
Настављао је домаћин пошто је први тањир већ био положен пред Атанасија
Свилара; Након што су ових дана донете мере владе, Републички завод
за статистику дао је нову процену раста зарада за мај; и непосредна
постериорност (имедијатност): Ми смо на Елизабетин наговор отишли кућама
чим је краљевски пар ушао у Универзитетски торањ; Тек што / само што
сам стигла кући, зазвонио је телефон; Како ме угледа, он ми приђе. 2.
Временска квантификација -- 2.1. временска квантификација у ужем смислу
2.1.1. линеарног типа лонгитудиналност (одмеравање дужине трајања)
Колико дуго?: То лајање заправо никада није завршено и трајаће док
(год) на свету буде постојао један пас и један човек; 2.1.2.
пунктуално-линеарног типа а. ингресивност од када?: Од када пијем
тај лек, добро се осећам; Од тренутка када падне први снег па до
почетка пролећа, све здравствене установе имају пуне руке посла са
преломима и уганућима; Ту је море откако је света; б.
терминативност до када / докле?: Суд се поклопи, дода се мало воде и
крчка се док вода не испари; Овај раствор мешати докле не добијемо
густу масу; 2.2. временска фреквенција колико често? а.
повременост: Одем на базен понекад кад имам више слободног времена;
б. регуларност: Сврати да их посети кад год може; Сваки пут кад /
увек кад је било гласање о поверењу влади, гласао сам против; Кад би
јахао кроз пространства поред Дунава, осећао би над собом стари сунчани
бездан; 2.3. брзина колико брзо?: Док си тренуо, нестаде га.
Поједини типови временског значења исказани в. р. с одговарајућим
везником могу бити комбиновани и с неким другим категоријалним значењем:
ексцептивна симултаност: Квесић са жељом да буде угодан свакоме,
неугодан [је] само кад је у питању интерес партије; ексцептивна
постериорност: Људи су спремни да изврше изузетан чин само кад надрасту
своју присебност; кондиционална постериорност: Пришао је тихо, чуо сам
га тек кад је зашкрипао пијесак под ногама. Посебни типови сложених
реченица са в. р. јесу и: Прошло је 15 дана од када / откако / како
је донет нови закон; Како су му ђаци гинули, тако им је имена
исписивао на табли; Како је време пролазило, тако је увиђао своју
грешку. Место в. р. у односу на основну реченицу у начелу је
слободно: в. р. се може налазити у постпозицији: Јавићу ти се чим
стигнем кући; препозицији: Чим стигнем кући, јавићу ти се; и
интерпозицији: За Исаију се прича да је, кад је постао патријарх, имао
преко 70 година.
ЛИТЕРАТУРА: И. Антонић, Временска реченица, Ср. Карловци -- Н. Сад 2001.
И. Антонић
*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)