ВАРДАР

ВАРДАР, календар који је излазио у Бечу 1880, 1881, 1885, 1886. и 1887. Уредник је био Димитрије Алексијевић; годишта 1885, 1886, 1887. уредио Ђорђе Поповић Даничар. Покренут је као одјек на кумановско-брсјачку буну против турске власти (1879/80), која је била подстакнута српско-турским ратовима. Прилози потврђују српску националну свијест становништва тих крајева и њихово антибугарско расположење. Редовно се прештампавају пјесме из Вукових збирки, уз богат избор мијачке и брсјачке народне лирике. Објављује прозу писану локалним говорима, те ауторску лирику у фолклорном духу. Ђорђе Поповић Даничар доноси историјску грађу о односу Срба и Бугара у Македонији (1885); објављују се хронолошки и статистички прегледи. Садржи богат избор народне лирике, пословица, загонетки и кратких приповиједака. Та се оријентација наставља избором епских пјесама, различитих лирских врста (славских, обредних/хришћанских и обичајних пјесама: богојављенских, биљарских, сватовских), те причица, загонетки и пословица. Уредник пажљиво бира теме интересантне за читаоца с подручја Македоније (нпр., чланак о Стрезу, македонском владару из доба Стефана Немањића), поред тема које потврђују припадност српском народу (слављење крсног имена, славске пјесме и обичаји).

Као издање „Кола српских сестара" наставља да излази у Београду (1906–1914, 1920–1941). Прво годиште (1906) уредили су Иван Иванић и Милојко Веселиновић. Штампан је у тиражу и до 35.000 примјерака, а намијењен је Србима у Македонији. Богат је илустрацијама (слике, графике, фотографије), народним умотворинама (пјесме, приповијетке), умјетничким пјесмама, приповијеткама, чланцима из историје и чланцима о значајним личностима из Јужне Србије. Жене су биле главни сарадници и дистрибутери календара. Међу сарадницима су књижевнице и новинарке: Ј. Димитријевић, Д. Марковић, М. Јанковић, Д. Иванић, С. С. Нешић, Д. Максимовић, те књижевници, књижевни критичари, историчари и етнолози: Д. Илић, Г. Божовић, В. Петровић, М. Кашанин, Т. Ђорђевић, З. Р. Поповић, Ј. Хаџи Васиљевић, М. Веселиновић, А. Крстић, М. Јовановић, П. Кочић, М. Ускоковић, Ј. Скерлић, М. Ћурчин, Ј. Ердељановић, В. Чајкановић, В. и С. Ћоровић, И. Ћипико, П. Јовкић, А. Шантић, С. Пандуровић, М. Цар, И. Војновић, С. Миличић, Ј. Н. Томић. Повремено је имао тематске бројеве (српско сликарство у Војводини, 1941). Редовно је доносио извјештаје о раду „Кола српских сестара", портрeте савремених писаца, а као илустрације – ликове добротвора, значајних историјских, књижевних и црквених личности, историјских и сличних локалитета. Између два свјетска рата изразита је југословенска оријентација у избору прилога и сарадника (С. Грегорчић, Г. Крклец, Х. Ребац, Ђ. Шурмин, Х. Хумо и др.).

ЛИТЕРАТУРА: М. Матицки, Библиографија српских алманаха и календара, Бг 1986; С. Војиновић, „Ђорђе Поповић Даничар и ‚Народна библиотека' Браће Јовановића", у: М. Матицки (ур.), Kњига за народ, зборник радова, Пан. 1998; М. Матицки, „Бечки календар Вардар" (1879–1887), Вардарски зборник 1999, 1; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

Душан Иванић; Станиша Војиновић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)