Прескочи до главног садржаја

ВЛАТКО ВУКОСЛАВИЋ

ВЛАТКО ВУКОСЛАВИЋ, кнез (? -- ?, после 1367). Босански кнез у доба бана Стјепана II Котроманића (1322--1353) и бана Твртка I (1353--1391). Вероватно је најстарији син кнеза Вукослава Хрватинића (? -- 1350) и брат кнезова Вука и Павла Вукославића. Отац Вукослав био је господар жупа Бањице и Врбање, у долинама река Сане и Врбање, али је после његове смрти дошло до деобе породичне баштине између синова, чији међусобни односи нису били добри. Тако је кнез В. са сином Вукославом наследио град Кључ на Сани и већи број села у жупама Бањици, Врбањи и Земунику, што је бан Твртко потврдио у неколико повеља (1353, 1354, 1357), дајући гаранције своје „вере господске". Ипак, кнез В. се 1363. одлучио да преда град Сокол у жупи Пливи угарском краљу Лудовику (Лајошу) Анжујском (1342--1382), чиме је починио „неверу" према босанском владару. Идуће године од угарског владара прима у посед град Бршљановац у Крижевачкој жупанији и његова породица се исељава из западне Босне, прерастајући у угарску племићку властелу (В)Латковиће „од Бршљановца", потом од „Могора и Слобоштине". Последњи помен кнеза В. је из 1367, након чега му се губи траг из писаних извора.

ИЗВОР: L. Thallóczy, Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Mittelalter, München--Leipzig 1914.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ћирковић, „Верна службаи вјера господска", ЗФФБ, 1962, 6, 2; P. Engel, Magyarország világi archontológiája 1301--1457 I, Budapest 1996; „Zur Frage der bosnisch-ungarischen Beziehungen im 14. und 15. Jahrhundert", Südost-Forschungen, 1997, 56; Ј. Мргић Радојчић, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Бг 2002.

Ј. Мргић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)