ВУЧИЋ, Марија

ВУЧИЋ, Марија, психолог (Загреб, 25. XII 1891 -- Београд, 1 XII 1973). Студирала психологију у Прагу, Лајпцигу и Хамбургу. Дипломирала 1922. на Свеучилишту у Загребу. Докторску дисертацију под насловом „Карактеролошко значење дечје игре" одбранила 1924. на Свеучилишту у Загребу. Пореклом Словенка, била је прва жена доктор психологије у Србији. Између два рата радила у Министарству просвете у Београду и као професор у Женској учитељској школи у Београду. Од 1945. до пензионисања 1950. поново била професор Женске, касније Учитељске школе у Београду. После пензионисања (1953--1958) радила као први психолог при Гинеколошко-акушерској клиници у Београду. Један је од оснивача Психолошко-педагошког саветовалишта општине Вождовац (1954), чији је директор била седам година. Од 1955. активно учествовала у Друштву за старање и бригу о деци и омладини Београда, посебно у комисији за рад са породицом. Један је од оснивача Центра за родитеље. Њени стручни и истраживачки радови захватају различите проблеме развојне психологије. Заједно са својим супругом Р. Вучићем превела је са немачког језика Психологију раног детињства В. Штерна (Бг 1938). Поводом 20-годишњице ослобођења Београда додељена јој је Спомен-плакета града Београда као признање за рад и залагање на изградњи Београда, а 1972. одликована је плакетом за посебан допринос друштвеном васпитању деце.

ЛИТЕРАТУРА: К. Цуцуловић, „Марија Бенигар--Вучић", Психологија, 1974, 1--2; Н. Поткоњак, Именик српских педагога, Бг 2005.

А. Костић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)