ВИЛЕНИЦА

ВИЛЕНИЦА, планина у средњој Босни, између долине реке Лашве на северу и долина њених десних притока Комаршчице на западу и Грловнице на истоку. Јужна граница је долина Грловничине притоке Ријеке. Припада динарском планинском систему. Овакав положај планини даје изглед изолованог масива, који се пружа правцем југозапад–североисток, у дужини од 8 км. У геолошкој грађи учествују аргилошисти, филити, серицитски, хлоритски, кварцитни и други шкриљци са сочивима мермера и кварцита. Ове стене су палеозојске старости, веома набране, изувијане и испуцале. Дробина је ивераста, а зона површинског распадања дубока и склона клизању и интензивној ерозији. Највиши врх В. је Кицељ (1.235 м). Од њега се падине постепено спуштају ка долинама поменутих река. Због водонепропусне подлоге В. је богата изворима и површинском хидрографијом. Бројни потоци теку низ северну и јужну падину и представљају притоке околних река. Густо је обрасла четинарском шумом на вишим, а листопадном на нижим надморским висинама. Рељеф који је рашчлањен поточним долинама пружио је повољне услове за насељавање, па су се ту сместила бројна сеоска и приградска насеља Травника и Новог Травника, као што су Видошевићи, Граховик, Будишићи, Ђаковићи и др.

Бојан Ђерчан

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)