ВЛАЈИЋ, Божидар Бока

ВЛАЈИЋ, Божидар Бока, адвокат, публициста, политичар (Београд, 8. IX 1888 -- Лондон, 14. V 1974). Гимназију завршио у Београду, а потом се десетак година, пре и за време I светског рата, школовао у Немачкој, Француској и Швајцарској, студирајући право и социологију. Био је ослобођен војне обавезе, али је радио у Централном пресбироу Врховне команде и као преводилац у једној француској бригади у Солуну. Новембра 1918. учествовао је у стварању Југословенске демократске лиге. У југословенској држави запажен је као хроничар и аналитичар унутрашњих политичких дешавања, чији су текстови редовно објављивани у Српском књижевном гласнику (1922--1928), али и у другим часописима и новинама, попут Недељног гласника (1922), на чијим су страницама расправљана питања државног уређења. Учествујући у тим дискусијама, В. се залагао за ублажавање централизма и српско-хрватски споразум, пристајући у том погледу уз левицу Демократске странке (ДС). Тих година примећен је и његов благи политички успон: постао је шеф кабинета владе Љубомира Давидовића (1924), генерални секретар ДС и народни посланик (1927). Уважаван је као врсни познавалац уставног проблема, доследни демократа и заговорник политичке сарадње са хрватском опозицијом, али је истовремено сматран и конзервативцем, који покушава да контролише Љ. Давидовића као страначког шефа. После стварања Бановине Хрватске (1939) оштро је критиковао величину територије коју је добила, на штету српских етничких простора, и ширину компетенција, противну интересима државне целине. Усвојио је и страначко мишљење да целокупан простор изван ових граница и изван Словеније треба да чини једну српску федералну јединицу. Други светски рат и остатак живота провео је у емиграцији. Био је члан Удружења српских писаца и уметника у Лондону и члан Културног одбора удружења слободних грађана Југославије. Иступао је против сваког национализма, продужавања грађанског рата, социјалне неправедности предратних режима и једнопартијске послератне диктатуре, залажући се за демократску југословенску државу, засновану на српско-хрватском договору. Овакви су га ставови приближили Савезу „Ослобођење", чије је погледе делио, те је постао његов члан и вишегодишњи уводничар његовог часописа Наша реч.

ДЕЛО: Свођење рачуна и преиспитивање, Лондон 1960.

ИЗВОРИ: Д. Јовановић, Људи, људи..., Медаљони 46 умрлих савременика, Бг 1975; Д. Тошић, О људима. Есеји, записи, сећања, Бг 2000.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Глигоријевић, Демократска странка и политички односи у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, Бг 1970; „Споменица Божидара Влајића", Наша реч (ванредно издање), Лондон, мај 1974; М. Радојевић, Удружена опозиција 1935--1939, Бг 1994.

М. Радојевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)