ВИЈОРОВИЋ, Дарослава

ВИЈОРОВИЋ, Дарослава (Вијоровић Поповић, Драгослава), вајар (Крагујевац, 29. XI 1908 – Београд, 15. I 1984). На Правни факултет у Београду уписала се 1927. и истовремено почела да учи вајарство код Петра Палавичинија, прво приватно, а од 1929. у Уметничкој школи на којој је он био професор, усавршавајући се до 1933. Била је удата за сликара Ђорђа Поповића. Припадала је групи младих скулптора, Палавичинијевих ђака, који су се у ликовни живот запажено укључили током 30-их година. Била је члан Удружења ликовних уметника од 1937. После рата је, све до пензионисања 1965, водила уметничку секцију Дома ЈНА у Београду. На колективним изложбама излагала је од 1934: Пролећна изложба југословенске уметности (1934–1936), јесење изложбе београдских уметника (1934, 1935), Прва јесења изложба Удружења ликовних уметника (1937/38), изложба жена уметница држава Мале Антанте из југословенских и европских градова (1938), изложба Групе независних на Старом сајмишту (1940), изложбе УЛУС-а после рата, Ликовна делатност припадника ЈНА (1950/51). Када је В. ступила у уметнички живот, утихнуо је авангардни ентузијазам, филозофија уметности се окренула финијим анализама људског света, фигури, а нарочито портрету. У својим интимистички уобличеним делима реалистичке опсервације В. је настојала да проникне у психолошке карактеристике модела, суверено владајући постулатима високог професионализма. Њени радови чувају се у Народном музеју у Београду и у Дому војске Србије, а у Удружењу књижевника Србије налази се њена биста Његоша, коју је 1952. открио Иво Андрић.

ЛИТЕРАТУРА: П. Васић, Петар Палавичини и његови ученици, Бг 1969; Југословенска скулптура 1870–1950, Бг 1975; С. Живковић, Уметничка школа у Београду 1919–1939, Бг 1987.

Вера Грујић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)