ВИЈОШНИЦА

ВИЈОШНИЦА, црквина (Parietaria), род једногодишњих и вишегодишњих зељастих биљака из породице коприва (Urticaceae). Длакаве су, али без жарних длака. Листови су цели, бројни и наизменично постављени дуж стабла. Цветови су једнополни или двополни у дихазијалним лоптастим цвастима обично у пазуху листова, неугледни, четворомерни. Плод је орашица. Род обухвата око 14 врста у умереној и тропској зони. У Европи има осам, а у Србији четири врсте: велика в. (P. officinalis), која расте на нитрофилним шумским и рудералним стаништима; обична в. (P. vulgaris), честа по зидовима, каменим међама, посебно у Приморју; ретка и крајње угрожена португалска в. (P. lusitanica); једна ендемична, српска в. (P. serbica), која расте обично у поткапинама и улазима пећина, претежно у источној Србији. Најчешће врсте в. расту на зидовима и сухозидима, због чега су добиле научно име Parietaria, а Вук Караџић бележи и име „црквина", вероватно дато због тога што неке врсте овог рода често расту на зидинама око цркава. Иако немају жарне длаке као коприве, често изазивају алергије код људи.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Татић, Б. Петковић, „Urticaceae Juss.", у: В. Стевановић (ур.), Флора Србије, 2, Бг 2012.

Владимир Стевановић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)