ВРАЧАР, Рајко

ВРАЧАР, Рајко, инжењер металургије, универзитетски професор (Пишче код Плужина, Црна Гора, 1. VIII 1934). Дипломирао је на Металуршком одсеку Технолошког факултета у Београду 1960. Докторирао 1969. на истом факултету из области хидрометалургије. Радио је две године у привреди, на радном месту управника погона. Од 1962. на Катедри за обојену металургију ТМФ где је биран у сва наставна звања до редовног професора (1981). Усавршавао се у СССР-у и Немачкој. Предавао је на редовним или последипломским студијама матичног факултета и факултета у Бору, Приштини и Подгорици из предмета: Металургија обојених метала, Теорија металуршких процеса, Термодинамика металуршких реакција, Хидрометалуршки процеси. Био је председник матичне комисије за оснивање Металуршког факултета у Подгорици и пет година вршилац дужности шефа катедре. Најзначајнија дела су му Екстрактивна металургија алуминијума (и Ж. Живковић, Бг 1993) и Екстрактивна металургија олова (и Б. Г. Николић, Бг 1995). У истраживачком раду бавио се унапређењем постојећих и освајањем нових технологија и хемијско-технолошких процеса добијања обојених метала: алуминијума, магнезијума, олова, цинка, бакра и других метала из различитих полазних руда, концентрата и међупродуката њихове прераде. Најзначајније резултате остварио је у изучавању хидрометалуршких процеса на повишеним температурама и процеса у аутоклаву различитих хетерогених система: чврсто-течно и чврсто-течни гас; хлоровању полазних, нарочито, сиромашних сировина гасовитим хлором и другим реагенсима у циљу добијања корисних метала. На основу његових истраживања уведена су унапређења у технологијама производње алуминијума, цинка, феро-метала и др. Био је члан редакције часописа Ватростални материјали, Хемијски преглед и Металургија. Почасни је доктор Техничког универзитета у Петрограду, почасни члан Српског-хемијског друштва и саветник ICSOB (Међународне организације произвођача и прерађивача боксита, глинице и алуминијума). Почасни је члан-саветник Академије инжењерских наука Србије од 2004. Био је проректор и ректор Универзитета у Београду у периоду 1991--1993, председник Заједнице универзитета Србије, члан Комисије универзитета Европског савета и др. Носилац је ордена рада са златним венцем, Октобарске награде Привредне коморе Београда, Плакете и дипломе за допринос развоју Београда, Велике плакете са повељом Универзитета у Београду.

ИЗВОРИ: Архива ТМФ у Београду; Архива Универзитета у Београду.

Т. Атанацковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)