ВРАЧАР, Стеван

ВРАЧАР, Стеван, правник, универзитетски професор (Крунисавље, срез Доњи Михољац, 2. III 1926 -- Београд, 23. II 2007). Дипломирао 1951. на Правном факултету у Београду, а докторирао 1960. За асистента на истом факултету изабран је 1954, за доцента 1962, а за ванредног професора 1967. Због израженог мишљења у чланцима, учешћа у догађајима јуна 1968. и ставова у јавним расправама, у време режимске борбе против тзв. либерализма, искључен је 1973. из СКЈ, одстрањен из наставе, изложен разним притисцима, али ипак задржан на Факултету -- у Институту за правне и друштвене науке. Тек 1981. враћен је у наставу, а 1983. изабран за редовног професора. Предавао је Теорију државе и права, односно Увод у право и Филозофију права на редовним студијама и Методологију права на последипломским студијама. Био је оснивач и управник Општег семинара ПФ, руководилац научног пројекта о научној мисли на ПФ у Београду 1841--1941. и, уз Радомира Д. Лукића, организатор Групе за теорију права САНУ. У правној и политичкој теорији био је најпознатији по својој теорији о органском јединству државе и права, изражену синтагмом „државно-правни поредак", и интегралном приступу проучавању и дефинисању права.

ДЕЛА: Социјална садржина функције државно-правног поретка, Бг 1965; Интегрални метод државно-правне науке, Бг 1987; Преиспитивање правне методологије: Наговештај државно-правног интегрализма, Бг 1994; Структуралност филозофије права, Бг 1995.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Кандић и др., Сто педесет година Правног факултета 1841-1991, Бг 1991.

К. Чавошки

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)