ВАСИЉЕВИЋ, Првослав

ВАСИЉЕВИЋ, Првослав, новинар, адвокат, политички радник (Криви Вир код Бољевца, 1911 – Београд, 13. I 1986). Дипломирао права у Београду, те 1941. постао адвокатски приправник у Крагујевцу и дописник београдске Политике. Бавио се тада и политиком као члан КПЈ од 1936. или 1937, а учествовао је у НОБ-у од 1941. у I пролетерској бригади и дивизији. У борби се налазио уз Врховни штаб. После десанта на Дрвар и по повратку из Италије, у коју је отишао по задатку, постављен је за шефа Пресбироа на Вису, а октобра 1944. у ослобођеном Аранђеловцу био је уредник Танјуга, да би крајем новембра у Београду преузео дужност главног уредника агенције. Краће време са Владиславом Рибникаром био је главни уредник Политике. Као главни уредник Радио Београда допринео је ширењу мреже локалних станица и емисија. Када је лансирао „Весело вече", на државном врху наишао је на жесток отпор, али је успео пред Агитпропом ЦК КПЈ да одбрани популарну сатиричну емисију као оружје против непријатељске пропаганде са истока. Носилац је Партизанске споменице 1941.

Душан Ђурић

У именик адвоката по наредби партије уписан 1951. Од 1955. до 1959. био је Председник Адвокатске коморе Београд, а потом генерални директор ПТТ Југославије. За кратко време које је провео у адвокатури допринео је афирмацији професије и залагао се за доношење Закона о адвокатури 1957, захваљујући великом угледу који је уживао у партији и као посланик у Народној скупштини. Адвокатска комора Србије му је доделила Плакету 1976, а Савез Адвокатске коморе Југославије 1980. Повељу за допринос развоју адвокатуре у читавој Југославији.

Радослав Недић

ЛИТЕРАТУРА: Историја Југословенске адвокатуре, Бг 2002.

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)