ВЕНАЧНЕ АРТЕРИЈЕ

ВЕНАЧНЕ АРТЕРИЈЕ (срчане, коронарне артерије), артерије које исхрањују срце, спуштајући се из аорте по површини срца до његовог врха. Постоје две в. а. – лева и десна, које излазе у висини горње границе левог односно десног аортног синуса (проширења почетног дела аорте). Стабло леве в. а. се убрзо дели на нисходну (десцендентну) грану, која се спушта дуж средине предње стране срца до његовог врха, и циркумфлексну грану, која иде улево на леву бочну и задњу страну срца. Десна в. а. скреће удесно и спушта се средином задње стране срца до његовог врха. Она исхрањује и центре специјализованог срчаног мишића (нодално ткиво) у којима се стварају и преносе надражаји за контракцију срца. Величине су неколико милиметара и гранају се све до најмањих артерија – артериола величине испод 400 μм. Пуне се крвљу у дијастоли (ширењу) срца. В. а. су функционално терминалне, тј. немају спојнице (колатерале) између себе. То, нажалост, значи да, ако се нека грана запуши онда територија срчаног мишића коју та грана исхрањује остаје без крви. Одговарајуће срчано-мишићне ћелије тада умиру (инфаркт миокарда) јер нема спојнице те гране испод запушења са неком проходном суседном граном од које би могла добити крв. Ретко, код извесних људи, постоји Кугелова артерија као спојница између леве циркумфлексне и десне в. а.

Најчешће обољење в. а. је атеросклероза, када се утискује лош холестерол (LDL) из крви у зид артерије. Она доводи до прогресивног сужавања лумена в. а. и, што је још опасније, до прскања њених атеросклеротичних плоча са изливањем њиховог масног садржаја у лумен артерије, тј. у крв која циркулише. То одмах доводи до (не)опструктивне тромбозе лумена. Сужење в. а. до 75% је немо, тј. не доводи до клиничких симптома и пацијент мисли да је здрав. Сужење преко 75% доводи до стабилне ангине пекторис. Болесник има краткотрајан (5–10 минута) јак бол у пределу срца, који се обично простире у леву руку. Бол се може отклонити узимањем таблете нитроглицерина под језик. Обично настаје код већег физичког напора, после обилног јела, изласком на ветровит, хладан спољни простор, због емоционалног стреса. Ако је в. а. запушена преко 75% лабилним и трошним тромбом, али не у потпуности, ради се о нестабилној ангини пекторис. То је већ ургентно, опасно стање које указује на настанак инфаркта миокарда. Ако је в. а. потпуно запушена тромбом долази до поменутог инфаркта миокарда, који може бити смртоносан. Срчани мишић извесних људи је посебно осетљив на исхемију (недовољно притицање крви због сужења или спазма – грча в. а.) и реагује аритмијом. Најтежа врста аритмије је фибрилација леве коморе, када она само „трепери" али се не контрахује и не избацује крв у аорту. Долази до изненадне (напрасне) исхемијске срчане смрти (у недостатку крви и кисеоника мождано ткиво прво пропада већ за неколико минута).

Лечење атеротромботичне исхемијске коронарне болести се спроводи здравим животним стилом понашања и исхране (успорава се развој атеросклерозе); одговарајућим лековима, нарочито оним који разбијају – растварају тромб (фибринолиза); интервентном кардиологијом – балон дилатацијом сужене артерије са уграђивањем стента, тј. металне опругице на месту сужења в. а., која одржава њен лумен проширеним или усисавањем, односно уклањањем тромба (тромбектомија). Ова отварања запушене в. а. треба што пре почети јер је време кључни фактор успеха. Наиме, инфаркт се у зиду срца шири од унутрашње према спољној површини и ако се отварање изврши унутар три сата од почетка инфаркта може се сачувати 40% од угроженог срчаног мишића; бајпас (заобилажење) операцијама, када се премошћава сужено место на в. а. уградњом дела сопствене вене сафене из ноге између аорте и в. а. испод сужења или запушења („мост живота"') или повезивањем в. а. испод сужења или запушења са дисталним делом унутрашње грудне артерије.

В. а. могу показивати и многобројне урођене аномалије: постојање само једне а не две в. а.; њихови аномални отвори (исходишта) у аорти или плућној артерији; изласци главних грана из „погрешне" артерије (нпр. десцендентне гране уместо од леве -- из десне В. а.; фистулозне комуникације в. а. са срчаним шупљинама или срчаним венама итд. Значај в. а. произилази из чињенице да од свих смрти у Србији на кардиоваскуларна обољења отпада 57%, а унутар тога највише због цитираних обољења в. а.

Литература: В. Кањух, Г. Туцаковић, Д. Велимировић, „Конгениталне аномалије коронарних артерија (Ембриологија коронарне циркулације, коронарних артерија и семилунарних валвула. Формална генеза, патолошка физиологија аномалија)", у: Б. С. Ђорђевић, В. И. Кањух и др., Урођене срчане мане, Бг 1974; N. Radovanović, Đ. Jakovljević, V. Kanjuh, Quality of life after open heart surgery. A ten year follow-up research study. Atherothrombotic coronary heart disease. Morphological -- clinical correlation, Bg 2008; В. Кањух и др., „Morgagni-евска корелација десет клиничких ентитета коронарне атеро-тромботичне исхемијске болести срца са њиховим патолошко-морфолошким супстратима", Зборник III конгреса радова и резимеа кардиолога РС, Бл 2012.

Владимир Кањух; Снежана Кањух

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)