ВУКАШИН ЗЛАТОНОСОВИЋ

ВУКАШИН ЗЛАТОНОСОВИЋ, кнез, војвода (? -- ?, око 1430). Син непознатог властелина могућег имена или надимка Златонос. После смрти свог брата војводе Вукмира 1424, В. преузима титулу и функцију војводе Усоре и почиње да води политику која је требало да га уздигне у ранг најмоћнијих босанских велможа. То је подразумевало осамостаљивање од власти босанског краља Твртка II Твртковића (1404--1405, 1414--1415, 1420--1443), уз ослонац на деспота Стефана Лазаревића (1402--1427), који је од 1411/12. држао рудник Сребреницу, као и на деспота Ђурђа. Краљ је, међутим, решио да 1430. искористи почетак сукоба Дубровника и властеле Павловића, који се, иако се односио на Конавле, убрзо проширио на велики део босанске државе. Ток ратних операција није познат, али након новембра месеца име В. нестаје из историјских извора, а његову област заузео је краљ Твртко II. Тај чин је изазвао његовог сениора, деспота Ђурђа Бранковића (1427--1456) да се умеша и да босанској држави преотме источни део Усоре (градове Теочак и Зворник), као и област од Бијељине до Сребренице. На новоосвојеној територији основане су две „власти", војно-управне јединице Српске деспотовине, с центрима у Теочаку и Тишници.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, Бг, I 1929, II 1934; Ј. Мргић, „Писмо кнеза Драгише Дињичића кнезу Вукашину и војводи Вукмиру Златоносовићу", ССА, 2007, 6.

ЛИТЕРАТУРА: П. Анђелић, „Постојбина и род Дивоша Тихорадића", Слово, 1976, 25--26; „O усорским војводама и политичком статусу Усоре у средњем вијеку", Прилози, 1977, XIII; П. Живковић, Твртко II Твртковић, Босна у првој половини XV стољећа, Сар. 1981; „Усорска властелинска породица Златоносовићи и босански краљеви (посљедња деценија ХIV и прве три деценије XV стољећа)", ХЗ, 1986, 1; С. Рудић, „О жени војводе Вукмира Златоносовића", ИЧ, 2007, 55; Ј. Мргић, Северна Босна (13--16. век), Бг 2008.

Ј. Мргић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)