ВУЛАНОВИЋ, Ратко

ВУЛАНОВИЋ, Ратко, вајар (Лаз код Никшића, 16. V 1941). Дипломирао (1968) и магистрирао (1971) на Академији ликовних уметности у Београду. Члан је УЛУС-а од 1969. Као стипендиста Фонда за унапређење ликовне уметности „Моша Пијаде", студијски је боравио 1972. у Грчкој. Од 1967. излагао је на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству, а од 1971. и самостално, највише у Београду, али и у Подгорици, Зрењанину, Суботици, Никшићу, Москви, Будви и Бару. Учествовао је на вајарским симпозијумима у Аранђеловцу, Острошцу, Даниловграду и Прилепу. Од 1986. у статусу је истакнутог уменика града Београда. Радови му се чувају у музејима и галеријама у Београду, Крагујевцу, на Цетињу, у Суботици и Стокхолму (Нобелова фондација). Полазећи од природе, В. клеше препознатљиве камене монолите, каткад са усеченим знацима, сводећи их на саму есенцију форме, градећи тако асоцијативне, примордијалне облике прожете архетипским значењима. У просторним композицијама (највећа је на Ади Циганлији) формира монументалне геометријски обликоване асамблаже који буде далеке реминисценције на загонетну мистику Стоунхенџа. Његова дела постављена у јавном простору налазе се Београду, Подгорици, Аранђеловцу, Ћуприји, Шапцу, Словењ Градецу, Будви и другде. Бави се и сликарством. Добитник је награда: Фонда Сретена Стојановића на Другој изложби југословенског портрета у Тузли (1971), Београдске заједнице културе за изложбу у Галерији културног центра (1982), на изложби „Простор" (1983), награде Риста Стијовића у Подгорици (1985), Политикине награде (1988), награде Матије Бана (1997) и др.

ЛИТЕРАТУРА: С. Бошњак, Ратко Вулановић, Бг 2006.

В. Грујић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)