ВИДОВДАНСКИ АТЕНТАТ

ВИДОВДАНСКИ АТЕНТАТ, покушај атентата на регента Александра Карађорђевића, 29. VI 1921. Социјално-економски немири, таласи штрајкова, нарочито рудара и железничара, претње генералним штрајком радништва, успеси КПЈ на општинским изборима и изборима за Уставотворну скупштину новембра 1920. утицали су на владајући врх Краљевине СХС да већ у првој половини те године започне припрему ванредног законодавства којим би била сузбијена свака револуционарна, превратничка делатност. Забрана рада КПЈ, омогућена доношењем „Обзнане" децембра 1920, подразумевала је у том класно-политичком сукобу примену најрадикалнијих мера. Сматрајући да комунистичко руководство на одлучност режима није одговорило правим револуционарним мерама, део чланства КПЈ, нарочито из редова комунистичке омладине, предузео је терористичке акције, усвајајући метод „црвеног терора", који је укључивао организовање атентата на најутицајније представнике власти. Као најважније мете напада обележени су регент Александар Карађорђевић и неколицина министара, познатих по изразитом антикомунистичком ставу: Никола Пашић, Милорад Драшковић и Светозар Прибићевић.

Атентат на регента Александра покушан је 29. VI 1921, дан после изгласавања првог устава југословенске државе, Видовданског, у тренутку када се након полагања заклетве, у пратњи председника владе Н. Пашића, враћао из Народне скупштине. Главни атентатор, Спасоје Стејић, молерски радник и повратник из Русије, где је прихватио бољшевичке идеје, бацио је бомбу са трећег спрата недовршене зграде Министарства грађевина, покушавајући да погоди парадна кола у којима се регент налазио. Бомба је, међутим, ударила у електрични стуб и експлодирала у ваздуху, ранивши десетак присутних људи, али не и регента. Сачувавши присебност, он је, према програму свечаности, отишао да присуствује ревији трупа. Атентатора, пак, полиција је једва одбранила од напада узрујане масе света.

Судски процес, назван Видовдански, организован је против Стејића и још 52 лица оптужена да су имала директне или посредне везе с организовањем атентата. Започет је подизањем оптужнице 29. XI 1921, по чијем је разматрању Првостепени суд процесуирао 31 лице, окончавши рад 23. II 1922. Међу оптуженима су се налазиле и личности из најужег руководства КПЈ, на челу са Филипом Филиповићем. Суд је, међутим, констатовао да није било довољно доказа да су учествовали у припреми атентата, али им је суђено због припремања револуције. Одбацивањем навода оптужнице о постојању завере и припреми државног преврата, атентат на регента сведен је на појединачни акт. Штавише, суд је показао максималну независност, поштовање закона и одвојеност од полиције. На крају процеса, Стејић је осуђен на смрт, прваци КПЈ на двогодишње робије, а преостали оптужени су ослобођени. Убрзо потом, милошћу краља Александра, смртна казна је замењена доживотном робијом, али је, уз друге чиниоце, и овај атенатат убрзао изгласавање Закона о заштити јавне безбедности и поретка у држави (1. VIII 1921).

ЛИТЕРАТУРА: Историја Савеза комуниста Југославије, Бг 1985; К. Николић, Бољшевизација Комунистичке партије Југославије 1919–1929, Бг 1994; К. Николић, Комунисти у Краљевини Југославији. Од социјал-демократије до стаљинизма 1919–1941, Бг 2000; Б. Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић, II, Бг 2002.

Мира Радојевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)