ВИЛИНСКО (Вилино) КОЛО

ВИЛИНСКО (Вилино) КОЛО, појава потпуно правилних кругова, тачније прстенова, бујније, зеленије и тамније траве на ливадама и пропланцима. Изазвана је растом и деловањем гљива у земљишту, а позната је и као русално коло и вилинско гумно. Ови кругови се јављају из године у годину на истом месту, али су сваке године мало већег пречника. Понекад је трава уз ивицу прстена спарушена или сасвим пропала или је чак цела површина круга испуњена кржљавим и бледуњавим биљкама. У самом центру оваквог круга биљке могу да се јаче развијају и буду веће и зеленије. Прстенове бујније траве често прате и печурке које на истом месту такође расту у кругу. Вук Караџић је у свом речнику забележио да се ове печурке код нас зову виловњаче и да „расту на вилину колу". Гљиве се састоје из два дела, подземне густе мреже танких нити којима упијају воду и храну, тзв. мицелије, и надземног дела -- печурке, којих може бити више на једној истој мицелији. На повољном месту, најчешће на некој травнатој површини, клијањем из спора почињу да се развијају нове мицелије које у земљишту расту равномерно радијално у свим правцима, добијајући облик круга, пречника неколико десетина цм. Током зиме раст мицелија се успорава или сасвим прекида, а на пролеће оне настављају да шире постојећи круг. Сваке наредне године мицелија наставља да се шири, увек од руба према спољашњости, док старији делови мицелије, према унутрашњости круга, изумиру. На тај начин се формира прстен мицелије, широк 20--50 цм, а њен пречник се повећава из године у годину за 10--30 цм. Знајући којом брзином прстен годишње расте, израчунато је да неки прстенови који имају пречник и преко сто метара могу бити стари и више стотина година. Постоје три главна типа в. к.: у једном гљива не врши никакав утицај на околну траву и може се видети тек кад се појаве печурке које расту у прстену. Други тип негативно утиче на траву, па је она спарушена или сасвим пропала у близини мицелије. У нашем фолклору ова врста је позната као вилино гумно. Трећи тип позитивно утиче на околну траву, која онда расте бујније, и то је право вилинско или русално коло. До сада је забележено преко 60 врста гљива које формирају в. к.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Иванчевић, „Врзино коло и вилински прстенови", Свет гљива, 2002, 14.

Б. Иванчевић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)