ВРШАЧКИ ЗАМАК

ВРШАЧКИ ЗАМАК, утврђење смештено источно од Вршца, на брегу који доминира банатском равницом (399 м н.в.). Бедемима, који су били прилагођени затеченој конфигурацији терена, опасан је простор мале издужене заравнине. На источној, посебно истакнутој страни, налази се велика главна кула која је имала улаз на спрату. У унутрашњости је дрвеним међуспратним конструкцијама била подељена на три етаже. На последњој се налазио зидани камин, а изнад њега још једно ложиште у равни круништа са зупцима. Са супротне, западне стране замка налазила се пространа полукружна кула у којој су биле и одаје за становање. Двориште замка било је подељено једним преградним зидом којим је, како су показали исходи археолошких истраживања, био издвојен старији источни део замка од млађег западног. У питању су, изгледа, биле две хронолошки блиске етапе грађења. У источном делу, уз главну кулу, била је укопана пространа цистерна која, изгледа, никада није била завршена. До ње, ослоњена уз јужни бедем, налазила се главна стамбена грађевина замка -- палата.

Према резултатима досадашњих истраживања, В. з. је подигнут у првим деценијама XV в., најкасније до 1439. Према одликама својих фортификација може се сврстати у остварења српског војног градитељства тога времена. По свему судећи градио га је деспот Стефан или евентуално његов наследник деспот Ђурађ Бранковић, у чијем се поседу налазио. Замак је пострадао приликом краткотрајног турског запоседања 1456, након чега је обновљен. Турци су ка коначно освојили 1552. приликом заузимања Баната. У првим деценијама после освајања у замку се налазила турска посада од двадесетак војника. Поновна рушења доживео је у ратовима крајем XVI в. када га је привремено освојио ердељски војвода Жигмунд Батори. Коначно је напуштен у другој половини XVII в. Према одредбама Карловачког мира 1699. В. з. је требало порушити. То је делимично обављено 1702. када је минама разорен део северног бедема са капијом.

ЛИТЕРАТУРА: М. Брмболић, Вршачки замак, Бг 2009.

М. Поповић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)