ВУК ВУКЧИЋ

ВУК ВУКЧИЋ, војвода, бан Хрватске и Далмације (? -- ?, пре 1405). Син кнеза и великог војводе Вукца Хрватинића и брат Хрвоја, Воислава и Драгише Вукчића. Имао је и три сестре, од којих су познате Реса (удата за тепчију Батала Шантића) и Вучица, а трећа сестра, удата за припадника породице Златоносовић, непознатог је имена. Његова активност може се пратити од 1385, када је заузео град Гребен (данас град Крупа) на Врбасу, који су 1357. угарском краљу предали кнез Гргур и Владислав Павловић и кнез Гргур Стјепанић. Заједно с братом Хрвојем 1387. учествовао је у побуњеничкој војсци браће Хорват, која је освојила Загреб. Следеће године у Книну у име краља Стефана Твртка I (1353--1391) они су водили преговоре око предаје далматинских градова под његову власт. Пошто су подржали претензије напуљског краља Ладислава на угарски престо, Хрвоје и В. су именовани 1391. за банове Хрватске и Далмације. Исте године бан В. је узео у заштиту сплитску цркву, а у документу се помињу његов заменик -- подбан, као и кастелани градова Книна, Клиса, Омиша и Бистрице (Ливна). Са титулом бана В. се помиње у запису на јеванђељу тепчије Батала Шантића. Фебруара 1393. заробио је синовце вранског приора Ивана Палижне, једног од вођа побуњеника против краља Жигмунда и заузео Врану и Островицу. Након што га је 1394. поразила војска угарског краља, предао је град Книн и признао Жигмунда за свог сениора. Две године након тога добио је на управу градове Крупу и Острожац на Уни, као и град Велики Калник у Крижевачкој жупанији, где се његови кастелани помињу у периоду од априла 1397. до марта 1405. Зна се да је био ожењен баницом Анком, с којом је имао ћерку Катарину, која је око 1405. удата за великог војводу Сандаља Хранића. Њен мираз су били градови Островица и Скрадин. Треба претпоставити да је нешто пре овог догађаја бан В. преминуо јер је преговоре око Катаринине удаје водио његов брат Хрвоје Вукчић.

ИЗВОРИ*:* Љ. Стојановић, Стари српски записи и натписи, I, Бг 1902; Л. Талоци, „Истраживања о постанку босанске бановине с нарочитим обзиром на повеље кермендског аркива", ГЗМС, 1906, 18; Studien zur Geschichte Bosniens und Serbiens im Мittelalter, Мünchen--Leipzig 1914; Ф. Шишић, „Неколико исправа из почетка XV стољећа", Старине ЈАЗУ, Зг 1938, 39; T. Смичиклас, Дипломатички зборник краљевине Хрватске, Далмације и Славоније, XVII , Зг 1982.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Шишић, Хрвоје Вукчић Хрватинић и његово доба, Зг 1902; С. Ћирковић, Историја средњовековне босанске државе, Бг 1964; М. Анчић, „Просопографске цртице о Хрватинићима и Косачама", ИЧ, 1986, 33; P. Engel, „Zur Frage der bosnisch-ungarischen Beziehungen im 14. und 15. Jahrhundert", Südost-Forschungen, 1997, 56; Ј. Мргић Радојчић, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Бг 2002.

Ј. Мргић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)