ВЕРГОВИЋ, Милан

ВЕРГОВИЋ, Милан, вајар (Ужице, 5. II 1928 − Београд, 17. II 1980). Академију ликовних уметности и специјални течај завршио је у Београду, у класи Илије Коларовића. Самостално је излагао у Ужицу (1960) и Београду (1966). Од 1955. до 1980. учествовао је на бројним изложбама у Југославији (изложбе УЛУС-а, Октобарски салон, Први и Други тријенале ликовних уметности, Двадесет година београдске скулптуре, 1944--1964, изложбе Уметничке колоније Ечка, Цртеж и ситна пластика, скулптура у отвореном простору, изложбе југословенског портрета у Тузли, изложбе медаља и плакета) и у иностранству (4. медитерански бијенале у Александрији, 1961/62; Међународна изложба медаље у Паризу, 1967; FIDEM у Прагу, 1969; изложбе у Братислави, Арецу, Венецији, 1970). Био је члан и председник Уметничког савета и Управног одбора УЛУС-а. Извео је више скулптура у слободном простору: Споменик палим борцима у Ариљу, *Орфеј *у Новом Београду, *Мазепа *на Златибору, као и низ спомен-биста и спомен-рељефа. Значајан део његовог разноврсног опуса представљају фигуре, посебно бројни модернистичко стилизовани женски актови. Портрете је радио у распону од класицистичке перфекције до свођења на битне физиономске карактеристике модела. Интересовао га је мотив коња и јахача у динамичном покрету њихових тела, сведених на изражајне масе у композицијама арабескне разуђености. Бавио се и медаљерством и примењеном уметношћу, као и цртежом. Његови радови чувају се у неколико музеја и галерија у Србији. Добитник је Златног длета УЛУС-а (1963), откупне награде на 2. изложби „НОБ у делима ликовних уметника Југославије" (1966), награде на изложби Југословенског портрета у Тузли (1967) и награде из ужичког фонда „Слободан Пенезић" (1975).

ЛИТЕРАТУРА: С. Бошњак, Н. Тодоровић, Верговић Милан 1928--1980, Бг 1982.

В. Грујић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)