ВОЈИСЛАВ ВОЈИНОВИЋ

ВОЈИСЛАВ ВОЈИНОВИЋ, кнез (?, почетак XIV в. -- Србија, децембар 1363). Српски велможа, најзначaјнији представник породице Војиновић. Био је најмлађи син војводе Војина, господара Гацког, властелина краља Стефана Дечанског. В. је имао браћу Милоша и Алтомана и сестру Селу (Воиславу). У браку са супругом Гоиславом имао је два сина, Добровоја и Стефана, чија су имена позната тек из каснијих извора. Дворску каријеру је започео млад, вршећи различите мисије за краља Душана. У својству посланика ишао је 1333. у Дубровник да прими Светодмитарски доходак. По успостављању Српског царства напредовао је на двору цара Душана обављајући службу ставиоца. У време владавине цара Уроша В. је постао најмоћнији велможа у Српском царству. Његова област, формирана на темељу наслеђених поседа и жупа које су раније биле у поседу великог челника Димитрија, простирала се од Рудника и Дрине до Поповог поља и Јадранске обале. Титулу хумског кнеза стекао је до 1359, када су његови политички и економски интереси у приморју почели да се сукобљавају са дубровачким. У име српског цара, започео је агресивну политику према Дубровнику, пошто је приморска комуна потпала под врховну власт угарског краља Лудовика I. Непријатељства су привремено прекинута склапањем мира који је 1360. цар Урош озваничио повељом обнављајући Дубровчанима трговачке повластице. Том приликом је наглашено да дубровачки трговци могу слободно ићи и по земљама кнеза В. Већ наредне 1361. обновљене су територијалне претензије кнеза В. према Дубровнику, што је довело до поновног избијања оружаних сукоба. У нови рат укључио се и приморски град Котор, којем је В. пружао подршку. На страни Дубровника против Котора заратила је зетска властеоска породица Балшић. У ратним операцијама Балшићи су покушали да освоје Котор, док је В. желео да заузме Будву. Други рат кнеза В. са Дубровником завршен је августа 1362. склапањем мира у Оногошту (Никшић), који је својом повељом потврдио цар Урош. У царевој исправи кнез В. се наводи као „брат царства ми". Мир са Дубровчанима посебним актом утврдио је и кнез В., пошто је дао у закуп свој део трга соли у Дубровнику. Наредне године В. је поново заратио са Балшићима. У лето 1363. дошло је до размене жупа између кнеза В. и челника Мусе. Кнез В. је уступио жупу Брвеник и преузео жупу Звечан, којом је ојачао геостратешке позиције своје области. Даље политичке и војне припрема кнеза В. изненада је окончала његова смрт. Преминуо је децембра 1363, највероватније од куге која је харала Балканским полуострвом. Наследила га је удовица Гоислава са малолетним синовима, која је владала широком облашћу свога мужа, укључујући и жупе Конавле, Требиње и Драчевицу у залеђу Дубровника. Њихову слабост искористио је синовац кнеза В., жупан Никола Алтомановић, који је 1368. заузео читаву област и протерао кнежеве наследнике.

ИЗВОРИ: Љ. Стојановић, Повеље и писма, I/1, Бг -- Ср. Карловци 1929; М. Шуица, „Повеља цара Уроша о замени поседа између кнеза Војислава и челника Мусе", ССА, 2003, 2.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, О Николи Алтомановићу, Бг 1932; Р. Михаљчић, Крај Српског царства, Бг 1975; Д. Спасић, А. Палавестра, Д. Мрђеновић, Родословне таблице и грбови српских династија, Бг 1991.

М. Шуица

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)