Прескочи до главног садржаја

ВУЛЕТИЋ, Витомир

ВУЛЕТИЋ, Витомир, слависта, универзитетски професор (Лончаник код Ваљева, 26. I 1926). Студије на Филозофском факултету у Београду уписао 1945, али је због оптужби за подршку Информбироу био на издржавању казне на Голом отоку (1948 -- 1951). После студија на Групи за руски језик и књижевност и Групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност предавао је руски у основној (1952--1953) и средњој школи (1953--1958). Докторирао 1964. на Филолошком факултету у Београду (Светозар Марковић и руски револуционарни демократи, Н. Сад 1964). Од 1958. до пензионисања 1986. ради на ФФ у Новом Саду, где је биран за предавача (1962), па потом у свим звањима до редовног професора руске књижевности, што је постао 1976. Дугогодишњи управник Катедре и један од носилаца рада Славистичког друштва Србије. Његов научни опус обухвата монографије, чланке и студије о руској и српској књижевности, о руско-српским и српско-руским књижевним и културним везама, низ приказа и ширих осврта на ове књижевности из области славистике, те универзитетске уџбенике. У својим радовима компаративно обрађује кључне појаве из историје руске и српске књижевности XIX и почетка XX в. (Руско-српска књижевна поређења: епоха српског препорода, Н. Сад 1987; Почеци српског реализма и руска култура, Н. Сад 1985; Шолохов у српској и хрватској критици, Н. Сад 1981. и др.); указује на сложене стваралачке везе између појединих дела српских и руских писаца (Руско-српска књижевна поређења, Н. Сад 1987; У руско-српском књижевноисторијском простору, Бг 2006. и др.); анализира компоненте уметничке особености српских и руских писаца (Ревизор Николаја Гогоља, Бг 1983; Светозар Марковић -- песник Србије на истоку, Бг--Лајковац 1997; Николај Гогољ и његове три 'идиле', Н. Сад 2004; Радован Бели Марковић: стилске и језичке игре, Ва 2005; Толстој и смрт, Н. Сад 2010; Достојевски и универзална конфликтност, Н. Сад 2011). За студије руске књижевности написао књиге Руска књижевност од Жуковског до Гогоља (Бг 1971), Руске књижевне теме (Бг 1996) и Руски класици (Н. Сад 2010). Уредник је двотомне Руско-српске књижевне библиографије (Н. Сад 1979), један од покретача Зборника Матице српске за славистику; уредник едиције руске поезије на српском, Источно небо; приредио низ домаћих издања српских и руских писаца. Преводи с руског.

ДЕЛА: О српским писцима: расправе и огледи, Ва 1992; Руси и Срби у сусрету, Н. Сад 1995; Пера Тодоровић, Русија и Обреновићи, Н. Сад 2007; Сусрети са собом, Уб 2012.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Андрић, „Утопијско и стварно: разговор с Витомиром Вулетићем", ЛМС, 1997, 459, 5; П. Пипер, „Уз осамдесетогодишњицу проф. др Витомира Вулетића", ЗМСС, 2006, 69.

М. Сибиновић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)