ВОЈНОВИЋ, Јован

ВОЈНОВИЋ, Јован, трговац, племић (Херцег Нови, 1710 -- Трст, 1794). Био је син Јована Војновића који је у руској војсци стекао чин пуковника, а у Трст се, као пензионер, доселио 1753. и остао у њему до краја живота. В. је постао племић са предикатом конте, гроф Јован. Из Херцег Новог се 1751. доселио у Трст, а породицу је довео 1756. Већ тада је поседовао вилу у тршћанском предграђу Св. Андрија, три куће код царинарнице, две лађе, од којих је једна располагала са 20 топова и била укотвљена у тамошњој луци. Пошто га је Аустрија радо примила у своје поданство, јер је Трст форсирала као своју најважнију луку, а Млетачка република била противна његовом пресељењу и претила му запленом имовине, В. је са братом Василијем, који је остао у млетачком поданству у Котору, извршио фиктивну продају имовине и избегао њену заплену. Његови бродови учествовали су у седмогодишњем рату у борбама против енглеске и пруске флоте. Године 1766. забележено је да је власник трију кућа, да у промету располаже капиталом од 30.000 форинти и да има седам чланова породице. Следеће године капитал му се повећао на 40.000 форинти, број кућа на четири, а број лица у породици на 10 чланова. Записано је да је тада имао два брода. Године 1759. вршио је дужност тутора српске цркве у Трсту и био присутан приликом посете граду царице Марије Терезије. Пословно и родбински био је повезан са већином српских породица у Трсту, а истакао се и у борби Срба за своју посебну цркву и општину у Трсту, односно за одвајање из заједничке цркве са Грцима, до чега је дошло тек 1782. Кад су Срби одлучили да граде нову цркву, В. је приложио 1.000 форинти. Заједно са Јованом Куртовићем и Јованом Милетићем био је највећи дародавац за откуп цркве од Грка. Женио се три пута и имао је четворо деце: Марка, Јована, Марију и Софију. Марко (рођен 1750) је већ 1770. ступио у руску службу, да би око 1790. постао заповедник руске црноморске флоте и утврђења на Каспијском мору. Адмирал је постао 1801.

ЛИТЕРАТУРА: М. Костић, „Српско трговачко насеље у Трсту XVIII века", ИЧ, 1955, 5; D. Мedakovic, Dj. Мilosevic, Chronik der Serben in Triest, Bg 1987; Н. Рашо, Војновићи, Херцег Нови 2012.

С. Гавриловић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)