ВЕТРОВИ

ВЕТРОВИ, кретање ваздуха из области високог ваздушног притиска (антициклон), где је ваздух хладнији и тежи, ка области ниског ваздушног притиска, где је ваздух топлији и лакши (циклон). У суштини они су последица неједнаког загревања ваздуха на Земљи. Често доносе промене времена. Метеорологија региструје правац из којег дувају, изражен у карактеристичним странама света (8 или 16 праваца) или азимутом и брзином (м/сек. или м/сат). Деле се на сталне, периодичне, локалне и специјалне. Србија се налази у зони сталних – западних ветрова северне Земљине полулопте. Они дувају из суптропске зоне високог ваздушног притиска (око 35. степена северне географске ширине) према умереном климатском појасу са малим ваздушним притиском (до око 60. степена северне географске ширине). Услед преласка у зону мањих ротационих брзина Земљине атмосфере они добијају југозападни, односно западни правац. На модификовање њиховог правца снажно утичу многи локални фактори који владају на континентима, као и формирања локалних зона високог и ниског ваздушног притиска. Од периодичних в. на овом подручју су најчешћи етезија и кошава. Етезија (назив се чешће користи у научној литератури) јесте струјање ваздуха из правца азорског антициклона према зони ниског ваздушног притиска над источним Средоземљем. Србију захвата северни део ове ваздушне струје. Како су разлике у ваздушним притисцима мале, ово су слаби али постојани в., који уз осцилације трају од јуна до септембра и изазивају прекид пролећног максимума падавина. Кошаву изазива формирање зоне високог ваздушног притиска изнад источне или југоисточне Европе и циклона над западним Средоземљем. Тада сe ваздух пребацује преко Карпата и планина источне Србије у Подунавље и Поморавље, на југу до Нишаве и Западне Мораве, а на западу до Осијека и Винковаца и захвата целу Војводину. Каратеристична је за део године од јесени до пролећа. Правац кошаве зависи од локалних орографских прилика тако да у долини Нишаве долази из правца исток–североисток, у јужном Банату из правца југ–југоисток, а у Бачкој и Срему из правца југоистока. То је добар пример деловања рељефа на правце кретања в. Кошава најчешће дува неколико дана. Најдуже трајање забележено је 1953. између 11. октобра и 10. новембра (31 дан). Њена средња брзина је 5–10 м/сек. али може да достигне и олујни карактер. У Вршцу је 25. III 1957. дувала брзином од 37,3 м/сек. Јаки удари кошаве наносе штете (еродирање песка и засипање путева, пруга и усева, оштећење зграда). В. који дувају и из других праваца немају имена, а многи имају строго локални значај.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Дукић, Климатологија, Бг 1981; Ђ. Радиновић, Време и клима Југославије, Бг 1981; М. Милосављевић, Метеорологија, Бг 1990.

Владимир М. Николић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)