ВОЈНОВИЋ, Ђорђе (Ђуро)

ВОЈНОВИЋ, Ђорђе (Ђуро), гроф, политичар (Херцег Нови, 26. IX 1833 -- Задар, 11. IX 1895). Пореклом је из старе војводске породице из доба цара Душана. Учио је гимназију у Дубровнику, а универзитет у Падови и Бечу. Службовање је почео у суду и намесништву. У Херцег Новом од 1862. био је бележник, а од 1863. начелник. Као такав је у време Бокељског устанка 1869. предложио влади своје услуге. Налазећи се међу оснивачима листа Земљак и припадајући Народној странци, Бока га је 1877. изабрала у Далматински сабор, у који је до 1895. биран још три пута, а чији је председник био од 1879. Важио је за најугледнијег првака Српске странке на Приморју. Иако је у парламентарно тело биран „из редова велепосједника", своју активност је управљао на корист народа Боке и околних покрајина. Као председник Сабора држао се неутрално у политичким борбама између Срба и Хрвата на Приморју. После њиховог раздора у Народној странци, приступио је њеном српском крилу и наставио да делује компромисно. Своју српску националну свест показао је у раздобљу источне кризе 1875--1878. У рату Србије и Црне Горе са Турском 1876. упао је са добровољцима у Херцеговину, одакле се повукао због претњи из Беча. У Херцег Новом је водио Одбор за материјално помагање устанка и јатаковао с појединим устаничким вођама. После окупације БиХ и вештачког увећавања хрватског елемента у покрајинама, те отварања спора око тога шта је хрватско а шта српско на јадранском Приморју, на довођење у питање тога идентитета узвраћао је ставом: „Ја поштујем Хрвате и бројим између њих лијепу киту дичних пријатеља и знанаца, али ја нијесам Хрват. Мене је Српкиња родила, потомак сам старе и познате српске породице, и дичим се српским именом". То је показао и жељом да вечно почива на православном гробљу манастира Савине у родној Боки.

ИЗВОРИ: Ф. Шишић (прир.), Кореспонденција Рачки--Штросмајер, III, Зг 1930; IV, Зг 1931; С. Љубибратић, Т. Крушевац, „Прилози за проучавање Херцеговачког устанка 1875. године (Из архиве војводе Миће Љубибратића) -- О раду комитета за помагање устанка", ГИДБиХ, 1957, 9, 1958; П. Луковић, предг. у: К. Грујић, Дневник из Херцеговачког устанка (од 6. августа до 16. октобра 1875. године), Бг 1956; С. Матавуљ, Преписка, Бг 2009.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Петровић, Национално питање у Далмацији у XIX стољећу (Народна странка и национално питање 1860--1880), Сар. 1968; К. Милутиновић, Војводина и Далмација 1760--1914, Н. Сад 1973; Р. Вукашиновић, Протокол народа зубачког батаљона из Херцеговачког устанка 1875--1878, Требиње 2002; Д. Берић, Хрватско праваштво и Срби, II, Н. Сад 2005; Н. Рашо, Војновићи, Херцег Нови 2012.

Ђ. Микић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)