ВАЛИЋ, Љубиша

ВАЛИЋ, Љубиша (Valitch, Ly.), ратни сликар, фотограф, сниматељ (Пожаревац, 1873 – Женева, 1950). Од 1901. учио сликарство на Академији у Бечу, одакле се 1903. вратио у Београд ради портретисања краља Петра I. Био је власник и уредник листова Нови век (1901), Телеграф (1904), Ловорика (1905) и Српска култура (1914). Као наставник радио у српској гимназији у Скопљу (1908/09), а потом као фото-репортер / сликар Вечерњих новости, Илустроване Недеље и Илустрованог Малог журнала (1912–1913), где је објављивао мотиве из Старе и Јужне Србије за време балканских ратова. Врховна команда српске војске поверила му је 1914. дужност филмског сниматеља у саставу Дринске армије, што је подразумевало обједињавање уметничког и фотографског позива. Његове фотографије издвајале су се по документарности, зналачком приближавању патњама и страдањима ратника, али и крајњој сведености изражајних средстава (Последњи поздрав). После рата настанио се у Женеви где је објавио две књиге цртежа и сликао велика платна према скицама из Србије и Албаније. У Народној библиотеци Србије чува се више његових црно-белих разгледница објављених у Женеви (Прво савезничко брашно у Драчу; Ђенерал Гојковић укрцава аустријске заробљенике у Драчу; Прелаз Тимочке војске на Љум Кули; Српска комора у драчком пристаништу; Укрцавање избеглица у „Арменију" у Драчу).

ДЕЛА: илустроване књиге: Свечани долазак војске и откривање Карађорђевог споменика 11. августа 1913. године у Београду, Бг 1913; Повратак српских победника, Бг 1913; Доживљаји наредника Миладина, Женева 1917; Занимљиви тренуци из рата, Женева 1917; слике: На мосту у Љум Кули; Побеђени и победилац; У Албанији; Србија победници Француској; Женева, престоница света – у славу Друштва народа.

ЛИТЕРАТУРА: М. Тодић, Историја српске фотографије (1839–1940), Бг 1993.

Љиљана Н. Стошић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)