ВРАНА

ВРАНА, свака птица из породице Corvidae, реда певачица Passeriformes; у ужем смислу род Corvus те породице (чавка, гавран, гачац и сиве и црне в.), а у најужем смислу – врста тог рода Corvus corone, која се јавља у два основна облика („полуврсте" или групе подврста) – црна в. (потпуно црна, оличена номиналном подврстом C. с. corone) и сива в. (C. c. cornix). У Србији живи само сива в., сивог перја осим црне главе, груди и летних пера крила и репа. Сиве в. су распрострањене источно од широке, приближно меридијанске, прелазне зоне која Европу дели на пола, док у западној половини живе црне в. Слично је подељена и Азија, само што тамо црне в. заузимају источне делове континента. Сива в. je тешка, незграпна птица дуга 45–47 цм, распона крила 93–104 цм, снажних ногу и јаког, дебелог кљуна. Глас јој је гласно, храпаво, трепераво грактање („вра-ан, вра-ан"). Прилагодљива птица првенствено низинских полуотворених предела са дрвећем, искоришћава еколошке промене које изазива човек. У планине преко 1.000 м иде обично само за насељима. У другој половини ХХ в. у већем броју улази и у урбане зоне већих градова. Растућа популација у Србији почетком ХXI в. процењена на 130.000–200.000 парова. У Србији је станарица. Храни се првенствено инсектима и зрневљем, али и другим бескичмењацима, ситнијим кичмењацима (нарочито јајима и младунцима), плодовима, стрвином и отпацима. На ораницама иде за плугом, на пашњацима за стоком, пљачка гнезда колонијалних птица, дуж путева једе прегажене животиње и редовна је на ђубриштима. Насртљива је птица која живи у територијалним паровима, али се редовно окупља и у јата, понекад у хиљадама јединки, нарочито на ноћилиштима, на богатим изворима хране, појилима и местима окупљања. Гнежђење почиње средином марта, по могућству на високом дрвету на рубу шуме или издвојеном, а где нема дрвећа, на далеководном стубу, ређе грму. Гнездо је груба али чврста и стабилна грађевина од јаких грана, у основи повезаних блатом и, у горњем делу, од различитог финијег материјала биљног, животињског или вештачког порекла. Исти пар током живота периодично поново употребљава своја претходна гнезда. Женка полаже 3–6 глатких, дугуљастих бледоплавих до зеленкастих јаја варијабилно посутих мрким пегицама, мрљицама и пецкама у различитим густинама, често груписаних око једног или оба краја, а понекад скоро потпуно прекривајући основну боју. Инкубација траје нешто краће од три недеље, а полетарци излећу после 4–5 недеља. В. нису омиљене међу одгајивачима живине и ловне пернате дивљачи јер грабе јаја и младунце. Приликом узнемиравања (од стране човека) ретких и заштићених птица на гнежђењу, в. користе прилику да пљачкају тада небрањена легла.

ЛИТЕРАТУРА: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе – величине гнездилишних популација и трендови 1990–2002", Ciconia, 2003, 12.

Воислав Васић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)