ВУЈИЧИЋ, Радмила

ВУЈИЧИЋ, Радмила, биолог, научни саветник, универзитетски професор (Дрвар, 3. I 1935). Дипломирала 1960. на групи за биологију Природно-математичког факултета у Београду. Докторску дисертацију „Аsexual reproduction in Phytophthora erythroseptica" одбранила 1963. на Факултету природних наука у Манчестeру (Енглеска). Од 1964. ради у Одељењу за цитологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић". За научог саветника изабрана у Центру за мултидисциплинарне студије (ЦМС) 1988, где је у три мандата била заменик директора. Као доцент-професор предавала на ПМФ и ЦМС предмете Општа цитологија, Цитологија и анатомија развића биљака, Биолошке основе молекуларне биофизике. Усавршавала се на постдокторским студијама 1966--1968. у Паризу (Орсеј), а радила као виши истраживач 1976--1977. у Аделаиди (Аустралија) и кao гостујући професор 1994--2000. на Универзитету на Малти. По ужој специјалности цитолог, проучавала ултраструктуру ћелија нижих гљива и биљака, користећи електронску микроскопију и савремене цитохемијске методе. Међу првим ауторима дала је значајан допринос познавању ултраструктуре ћелија гљива (Phytophtora); врло запажени радови, у реномираним светским часописима, цитирани су и у миколошким уџбеницима. У Београду се прикључила групи која се бавила утицајем фитохормона на соматску ембриогенезу у култури биљних ткива и ћелија, а допринела је познавању цитолошких аспеката ових процеса (и S. Budimir, „Somatic embryogenesis and plant regeneration in Picea omorika", у: Somatic embryogenesis in woody plants, 3, Dordrecht 1995; и Љ. Ћулафић, М. Нешковић, „Somatic embryogenesis in Buckwheat (Fagopyrum esculentum) and Sorrel (Rumex acetosella)", Biotechnology in Аgriculture and Forestry, 1995, 31). У току боравка на Малти, осим предавања за студенте биологије и агрикултуре на Универзитету, на позив Министарства за агрикултуру руководила је подизањем, опремањем и функционисањем Центра за микропропагацију биљака in vitro, а такође и обуком стручних кадрова. За успешан рад на репродукцији и реинтродукцији ендемичних и украсних биљака Малте, председник Малте одликовао ју је медаљом ФАО.

ДЕЛА: и М. Мунтањола Цветковић, Основне методе у микробиологији, Бг 1965; Особености биљне ћелије, Бг 1985; „Chloroplast structure and pigment contents in vine leaves", у: М. Сарић (ур.), Физиологија винове лозе, Бг 1984; и М. Нешковић, В. Срејовић, „Buckwheat (Fagopyrum esculentum Мoench)", у: Biotechnology in Аgriculture and Forestry 1986, 2, Crops 1".

Мирјана Нешковић

*Текст је објављен у књизи II тома Српске енциклопедије (2013)